Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 7.

у Фравцуској, Белгији, Италији, Норвешкој, Шведекој, Русији и Јапану, у Аргентинији и Чили иоетоје психолошко-педагошки и педолошки лабораторијуми, а мала Белгија са неуморним радом М. С. Шојтена у Антверпеву, постала је у неку руку жижа нових педагошких тежња. У Немачкој тек се сада оснивају први скромни почетци за неговање наше науке. Надам се да ће ова предавања дати један прилог за оживотворење интерееовања за нјшз испитивање и да у практичара и теоретичара побуде уверење, да у науци о васпитању само један рад може обс-ћати успех, а то је рад, који своја знања неиосредно црпе из живота и радова детињих, рад, који је спреман да се — посве удкљен од доктринаршш.; и свих традицијоналних теорија — пооони сазнању правих односа детиње природе. А то је баш животни елеменат педагошког експеримента. Минстер у В., јули, 1907. Е. Мојман.

Како школа може да спреми и васпита за свестан и паметан живот у друштву? У сваком друштвр васпитање мора бити једновремено и опште и техничко. Смиеао и карактер општег образовања и васпитања иознати су ; оод техничким разуме се такво васпитање, које би свима и сваком помагало да најбоље и најовесније врши своју проФееију. Сваком су друштву потребни не само искусни, но и савесни лекари, адвокати, проФесори, учитељи, Фабриканти, трговци, радници. С тога се проФесионално образовање друштвено мора уредити тако, како би оно потауно одговарало тим друштвеаим потребама. То је, тако звана, утилитарна страна образовања и васпитања, и на ту етрану треба обратити врло озбиљну пажњу. Сваком су другатву преко потребне, што је могуће боље практичне, техничке и проФесионалне школе. Нарочито су оне потребне тамо, где је уобичајено да се на нелибералне нроФесије гледа као са неке висиве, губећи из вида да место не краси човека, већ човек место, и, да се достојанство личности не

одређује тиме, какву друштвену Функцију она врши, него тиме, како та личност врши ту функцију. Опште пак образовање и васпитање Формира човека и грађанина. Оно му развија умне, моралне и Физичке моћи, богати га позитивним знањем, развија му ум и карактер саобразно условима средине, гледиштима и захтевима момента који се преживљује. Каква пак псзитивна знања опште образовање треба да даје човеку, какве особине и наклоноети оно треба да развија у његовом уму и карактеру данас, у по«четку XX. века? У наше време интелектуално васпитање треба да је, пре свега, научно, треба да је од почетка до краја проткано научним духом и научним методама. У стара времена су аукторитет и традиција били главни руководни Фактори човечјег живота. Данас пак једина морална сила, којој се морамо клањати, јеете очигледност , која се јавља као ресултат слободног и методичног истраживања. Данае се и ми ослањамо само на науку, на знање. Одиста неће ни један иаметан човек тврдити, да је наука у стању да објасни све и да задовољи све. Животне прилике и стварности, непрестано нас доводе до таквих задаћа, где нам наука не може да укаже неносредну помоћ и где већу улогу играју инстикт и досетљивост. Па при свем том је сваком јаено да наука и иаучно образовање чине основу свега да ће се човек научно образован боље умети наћи у компликовавим догађајима у животу и да ће мање ризиковати да залута у њима, да такав човек у сваком случају има више средстава и могућности да контролише себе, да поправи учињену погрешку и да тачније одреди степен тачности и истинитоети својих знања о дотичном предмету. Ието је тако очевидно, да данас нико није у етању да изучи науку у свој оп ширности и у свима детаљима. Научници, који су се посветили искључиво научним радовима нису ништа друго до прости срецијалисти једне гране знања; у свима осталим научним гранама они су — незналице. Па ипак ни такви научници не могу еви да постану, а, с погледом на разновреве друштвене Функције и човечје еписобности,