Školski glasnik

Бр. 2.

Стр. 21.

за школски живот, то се опажа велика иразниеа. И педагози, као што еу Русо и Хербарт јако, врло јако су се варали о правим односима детињег луховног живота и његовог телесног развића, и чим смо више покушавали да испитамо детињи духовни и телесни живог, све то више смо увидели, како нам је много и много непознато у тој области, и како постоји силесија тешких питања, која треба да решимо у детињем духу. Дакле оно. што се досадањој педагогији, која се јавља као наука о појмовима и нормама. може приговориги јесте ово : она нема емииријске иодлоге у иогледу на знања о чисто стварним односима. на којима се морају оснивати сви педагошки прописи и норме. Додуше, ми нализимо да су и Русо, Песталоци и Хербарт покушавали да оснују своје педагошке прописе, но, то засвивање је или, као што је то у Русоа, посве Фантастичко, које каткада више случајно погоди у оно, што је право, но, оно често пута садржи посве криве представе о детету и његовом духовном животу, или је та основица, као што је то случај у Хербарта и Фребла. претежно дедуктивна. Тако је Хербарт првобигно хтео да васколику педагогију изведе из сврхе васпитања, а Фребл је опет покушао, да своје наставно средство за наставу у забавишту, оснује на темељу математских ншекулација и шпекулативног проматрања о човечанском васпитању у опће. Човек не може строго осудити нити ауторативан нити дедуктиван начин стварања педагошких прописа. Сви прописи, који немају довољну емпиријску основицу, за практичара су просте заповести и нису кадре да му се у исти мах одрже пред очима сваког тренутка и на сваком кораку, и да му објасне зашто он мора тако а не друкчаје радити. Овде лежи главна вредност нашег новог начина испитивања по учитеља и васпитача. Значај експерименталве педагогије не састоји се у маси нозитивних резултата и детаљних прописа за праксу, већ у томе, да она хоЛе да оспособи иојединог васиит&ча, да у свако доба буде на чисто о важности својих иедагошких мера. На тај начин она више уздиже самосталност васпитачеву не-

го ли педагошку норму и у исто време даје му веће интересовање у своме позиву. Напротив ауторативна педагогија увек ће мање или више крњити самосталност практичара, јер он нема пред собом основицу својих мера, па услед тога и не види, колико се у поједином случају може удаљити од прописа; с тога у пракси она ствара наставне шаблоне и шематичко обрађивање појединих наставних предмета. Наш нијвећи ириговор Хербартовачкој педагогији јесте тај, да ннм је она донела ропску зависност педагошке праксе од опћих Фраза, као што су „удубљивање и премишљање" („УегИе{'ип^ иш1 Вебптипд") „полједнако интересовање" и више сличних ствари. а делом и од посве преживелих методичких прописа, као што су нарочито т. зв. Формални ступњеви, Баш наука о Формадним степенима у настављању произвела је наставну шаблону, коју ми са становишта нашег садањег знања о детињим процесима схваћања морамо сматрати као педагошку неприрод ност. Али, скоро је неизбежно, да зависност васпитача од методичког прописа повлачи за собом зле последице на читаву наставу и на духовни живот деце, Наша васколика данашња настава и сувише мало нобуђује духовну самосталност ђака, шта више, она често пута не даје прилике самосталним и јаким талентима да се слободно развију. већ гуше спонтанеитет деце са слепим извађањем школског прописа. Но, то духовно и економно развиће једне нације вије толико важно као то, да се баш у школско доба све оно што нобуђује и негује, што од самосталних еила и сш;нтано веселог потицаја на рад, налазимо у младежи. (Наставиће ее.) Како да унапредшо забавишта?*) Поверево ми је да изнесем на овом збору једну расправу о забавишту. Радо сам се прихватила тога рада, јер и забавшнте треба да уђе у круг нашег озбиљног старања, као и основна школа. *) Ову расправу изнела је Дар. Сремчевић, забавиља у Сентомашу. на бечејском учител>ском збору. који је одржан у Ст. Бечеју, слптембра 1906.