Školski glasnik

Вр. 7.

ШКОДСКИ ГЛАОНИК

Ст|). 107.

Какав је карактер појачке дужности у дркви ? Појачка дужност у цркви, део је оне дужности, коју врше црквене слуге. Цело купној служби тој, био је носао у пређашња времена, да звони, чисти цркву, паје прашину, пали свеће, закључава и откључава цркву, навија сат, поји у цркви, у свему дакле да испомаже свештенику у ономе што његовом чину не приличи да ради. Некад је у стара времена такав слуга, кад иосвршава те послове пазио на децу сеоску окупљену наједном меету и ако је шго он знао, то је и деци казивао, више из дуга времена, него из захтева просвећених друштвених прилика. Данас ти односи у културном свету више не постоје. Шк ла и настава ностале су засебан центар, који је нотребом дру штна основан, а потреба њихова оснивања изазвалаје потребу стручно спремпих људи који су иозвани да у њима раде. Таки спремни људи морају имати и свој известан углед, а васиитни принцип тражи да углед васпитачев високо стоји. С тога га је дужан сам васпитач чувати, али тако исто дужно је тај углед чувати и оно друштво, ради чије је васнитне потребе п потребан тај углед да буде светао и чист. Видели смо напред да углед свештепичког чпна не допушта, да радп по цркви оне послове, који с поља иомажу п допуњују Функцију богослужења, коју само све штеник сме чинити и р >ди које и чува тај свој углед; па кад се са свештепичким угледом не слаже рад на тим пословима што га раде црквене слуге, како да се тај рад слаже са угледом који учитељ мора чувати у корист великог и у садашње време највећег друштвеног рада — васпитачког'? Збор овај разликује духовну службу Вогу и вери, и материјалну службу вергкој заједници. И оаој духовној служби божјој, и вери, као њеном извору служи и служиће одано и у томе ће свом душом настојати да упути и поверену му омдадину, али против ове материјалне службе се ограђује и тражи да се она скине са учитељства, јер је она на штету просветне службе,

која је саставни и допуњујући део службе Богу и вери. Учитељство стаје у том питан.у на етичко становиште и нада се, да ће и сви позвани Фактори увидети оаравданост тога становишта но значај данашње иросвете и васпитања, и помоћи корист тих најважнијих потреба друштвених.

ПРЕДАВАЊА за увод у ЕКСПЕРИ/ЧЕНТПЛНУ ПЕДЛГОГИЈУ в ЊЕЗИНЕ ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ од Др. Ернста |У1ојмана. проФесора ФилосоФИЈе у Минстеру. С немачког нревео с ауторовом дозволом: Бг. рШ. & раес1. ПА!А Р. РАД0САВЉЕ6ИЋ, доценат њујоршког универзитета. I. СВЕСКА. предаван.е. Задаћа експерименталне педагогије. (Наетавак.) Програм овог излагања. Господо! С досадањим излагањем оцртали смо екснераменталну педагогију са њезине формалне стране. Сада треба оиет да покажемо, како поље експерименталне педагогије замишљамо у материјалном погледу. У колико ћу тиме дати предмете експериментално недагошког испитивања, ја ћу ирво развити ирограм , на коме се оснивају ова излагања. Вама је можда позеато, да методичио увађање новости у науци не повлачи за собом само промену у методама , већ свака нова метода исаитивања повлачи за собом и нове материјалне проблеме. Па као у психологији, тако су и у педагогији са новим систематским посматралачким и експерименталним начином истраживања искочила посве нова питања и поља испитивања, која пређашња педагогија или уопће није нознавала или пак није увиђала њихову важност.