Školski glasnik

Бр. 8.

Стр. 133.

с десне страие. Јединице се пишу иод јединице, десетице иод десетице. д.) Нанисивање од стране ученика. Ученици се вежбају у потиисивању бројева. Напишите број 10, Исиод њега број 2, 1,8, 10, 7, 9, 10! Прегледање! Поправљање! -XИ ова ствар снада у I. разр. основ. школе. И њу сам превео са немачког. Иначе је врло важна у рачунској настави. Од њене обраде, зависа у многоме рачунски иостунак у даљид бројним колима. а с тим, нема сумње, и сам успех ученика. Нови Сад. Т- КостиЋ.

Срески зборови. Ст. бечејсни сресни учитељски збор одржао је своју иролетњу седницу 8. (21.) априла у Молу. На збору је осим редовних званичних нослова рађено ово: Милаи Ј. Настић из Сентомаша, читао је расправу „0 васпитању у дому родитељском". Оцењивач Љ. М и л о в а н о в оценио је ту расправу као врло новршну и на брзу руку нанисану, а писац као етарији учитељ није требао тако радити. Јован Драгин из Мола радио је практ/.чно лекцију из мађареког језика „А 1;е81; гезхеГ". Ову радњу оценио је Св. Иирошки да није никаква. И ако нам је немило, морамо ове појаве осудити, јер таким нутем не долази се до оног циља који ми учитељи увек и свугде истичемо. Срески зборови су једна добра ствар, на њима нам се даје прилика да сређујемо своје учитељске нрилике, да развијемо рад којим ћемо на нас обратити нажњу осталих кругова, а таким честитим радом убедити евакога, да смо ми заиета вредни онога иоложаја и угледа за којим војујемо. Дужност би била свију нас да еложно настојимо око тога, да се не догађају таки случајеви. Но да се тако што не догоди потребно је да се сваки од нас више позабави проучавањем своје струке, читањем оних грана науке које засецају у васпитање и наставу. Морамо на жалост признати, да је мален број наших другова, који у том нравцу раде, а знатно већи број оних, који се задовољавају да своју интелектуалну снагу хр не само новршним новостима дневне журналистике, која је у нас с малом изнимком веома лоша. 0 набављању етручиих књига и

листова, мало се можемо иохвалити, та то је сухопарна лектира, и у главном је изговор нема се новаца, али за друге излишне иотребе па и лошије навике, нађе се трошка. Међутим учитељи свију народа једино су тако створили себи бољи углед, што су се одликовали и одликују читањем и проучавањем етручних дела и листова свога наставничког иозива.*) Па и међу нашим старијим друговима из седамдесетих и осамдесетих година, било је то куд и камо јаче развиЈено, него сада. Ми се заиста чудимо, да рад новије нр Фесорске генерације у учитељској школи у том правцу, није могао да оетавијача утицаја. Како нам је мило кад читамо н. пр. у једном ириватном писму старијег учитеља кад вели за свога млађег колегу: „С . . . . имају у Н. Н. једну најбољу снагу; млад, учен, амбициозан, вредан и спреман учитељ, каквог С. од смрти * * није имао. Врло ми ее допао. Он је био премије на збору и све нас је задивио, очарао и задобио." Но о овој даљој нашој спреми проговорићу касније опширније. А сад да изнесем даљи ток седнице. Ненад Рајић из Аде нриказао је своју раснраву: „Учитељ и иојачка дужност". Ово нитање које је расправљено у овај мах, у сва три бачка среека збора, нашло је у Рајићу ваљана ре®ерента и можемо се радовати што биш они учитељи подижу свој глас иротив тога намета, који су иначе иризнати појци, те им се не може нребацити да због своје неснреме говоре против те дужности. Расправа Рајићева била је поткрепљена многим добрим примерима из практичног појачког живота, који су учитељству обарали углед и јели век. Сасвим је природно да је збор без приговора усвојио затим предлог управног одбора, да се тражи оелабађање учитељства од појања, тог ничим неонравданог намета на учитељство. Заслугом Јов. 3. Медурића из Турије, збор се сетио да учини номен препородиоцу наше школе Ђ. Натошевићу. Предлагач се примио да у славу и спомен Натошевића говори у јееењој седиици. Било је мишљења да то није потребно, пошто је Натошевићу већ учињен спомен, но ми држимо да то није доста. Дела великих педагога *) На жалост има учит.'л>а и таких, који се ругају проучавању одличних страних аутора, место да њихове драгоцене мисли присвоје. Доказ је томе онлј сређени извештач (у 70. бр. „Заставе") о седници новосад. учит збора. Ур. „Шк. Гл."