Školski glasnik

Стр. 142.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

ових као Физичке, проматрају у стварима аастрактне особине : њихову тежину, топлоту, звучење, њихове светлосне особине итд. Друге, још апстрактније, изналазе више нросте особине у ствари, одношај бројева или величина, аритметичне или геометриске одношаје: то су математске науке. Предмет последњих простији је од објекта физичних наука, јер се у физичним особинама већ садржи број и величина (математске, особине) док је реципрочност неистинита: тежина је, на прилику бројна, број обратно није тешка ствар. У реду апстрактних наука треба, дакзе, разликовати две категорије: простије математске и сложеније физичне науке. Слично томе могу се поделити и конкретне науке. Некоје међу њима истражују управо конкретне ствари, али одељују једне од других, то су: натуралне (природне) науке. Друге, на вротив, стављајући индивидуе једне противу других проучавају колективности, друштва — образована њима, то су: социалне науке. Ове су предметом замршенвје од натуралних, почем друштво садржи већ у себи индивидуу, док је обратност неистинита. Тако и конкретне науке делило у две класе: про стије натуралне и сложеније социалне. Сравнимо ли сада апстрактне науке са конкретнима, опазићемо, да су прве простије а друге сложеније. јер последње испитују реалне ствари заједно са свима њиховим атрибутима (особинама) док пређашње проматрају само неке особине и то одељено. Горе разликоване 4 класе наука могу се свести на један ред, у коме потпуност иде укрштавајући се: математске, Физичне, натуралне и социалне науке. У овом реду уираво поступно идемо од наука које испитују једну само особину одељено (математске) к' онима којима је предмет проматрање укупеих особина (физичне), па к' онима које истражују цело биће али одлучено од осталих (природне) те да дођемо до оних које испитују друштва бић& у разним њиховим односима (социалне). Овај низ потпуности ових наука јесте уједно и низ њихове тешкоће, јер свака потпуна наука садржавајући у себи простију, која јој претходи, додирује у своме разватку прво тешкоће претходеће јој простије науке и

друге још тешкоће које су њој својствене. Тога ради потпуна наука не може тако брзо доћи до своје еавршености, као што то може проста до своје. Напредовања простијих претходе сложенијим; и прве су данас ближе тачци перфекције (савршености) но друге. У претходном одељку видесмо да свака наука иде од чињеница к законима Напредније су оне које се не баве чисто чињеницама. Нретпоставити се може да је прва погодба занимања само са законима условљена простотом наука; а пошто су математске науке најиростије то су оне најбрже напредовале, док су Физичне у истом обзиру мање напредније а природне и социалне — будући су најсложеније још су сведене на истраживање искључиво чињеница. Таква је подела наука и њихова генерална класиФикација Разлике које ћемо изређати у поменутим класама наука, без сумње нису апсолутне, већ постоје међу њима многи прелази и имаде више наука (што ћемо скоро видети) које истодобно спадају у две класе. Ну, то је и врло појмљиво. Потпуност неке науке, наиме, не може наједанпут наступити : неопходно треба да има посредне везе између најеложенијих и пај простијих. У вишепоменутом низу наука има неког континуитета. ГЈоред тога су ипак генералне разлике, назначене у ове четири клаее, доста јасне, с тога ћемо њих по учињеном опћем испитивању сепаратно прегледати. (Свршиће се.)

Образовање воље, Жорко Благојекпћ — Сомбор. 1. Исихолошка дефиниција воље. Пре свега морамо на чисто бши са ова два питања: шта је управо воља и б., помоћу каквих психо физиолошких појава постају свесне радње вољине? Реч „ воља и је збирно име. У самој ствари можемо говорити само о појединој вољи, а то је пак п хотење и . — Предмет хотења је свагда извесно кретац>е или