Školski glasnik, 15. 05. 1909., S. 5

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр 143.

радње. Према томе воља је уараво узрок наших радња. Међутим та деФиниција није исцрнна, пошто воља свагда има свој предмет, (увек знамо, шта хоћемо) а многи нокрети га немају (нпр. рефлексни покрети, каквн су нпр. трептање, итд.). — По томе дакле имамо нокрета, којима воља не служи за узрок. С тога ћемо већ унапред да истакнемо, да ћемо говорити само о таквим радњама воље, као о појавама воље, у којима има свести, своје воље, слободног одлучивања, сионтанаитета. На правном пољу и у социјалном жи>воту само такове свесае и својевољне радње се узимају у обзир (урачунљива дела!). Тиме смо дошли до тог важног Факта, да је свест најважнији чинилац воље. [Треба да запамтимо, да у извесним болестима деменцији, пироманији, махнитости, итд., хотење је бесвесно, неразумно, пошто је онде тежња јача од разума.] Према држању индивидуе, код свести разликујемо две стране. Код аасивног држања свет утиче на нас; тада рецептивирамо, примамо утиске и то је рег^иативитет. А код активног држања ми утичемо на свет; то је сионтанаитет. Овамо, илн ка активном држању убрајамо не само спо љашње, него и унутарње радње, ааерцеативну , својевољну пажњу. Актизан спонганаитет се не распростире само на извођење нокрета, већ и на управљање тока наших иредстава и мисли. То је активна аажња , које истина да не спада овамо, али за потребно налазимо да је овде споменемо. У овом случају ми ћемо се бацити на спољашње покрете и радње. Воља се дакле очитује у покретима и узевши у обзир до сада већ споменути спонтанаитет није друго, до ли извор наших свесних своуевољних, саонтаних аокрета. Да би се извесне радње изводити могле, у служби воље стоје моторни живци и мускули. Свесне, својевољне, спонтане покрете и радње узећемо као последице воље. Али не ради ни воља сама од себе: и сама воља је последица. Закон инерције (ЦпЉа1л§'ке11;) и ту има своју вредност. Без надражаја (= узрока) такођер не ради ни

воља, као што не ради ни око, ухо, нос, итд. Као што су надражаји потребни и за покретање сензитивних живчаних кончића, исто тако је потребно да се надражују и моторни живци мозга, да би радити могли. Ток вољних покрета најлакше ћемо протумачити са једним конкретним примером. Да би надокнадили енергију, која је потрошена услед психолошког и физичког напора, морамо се хранити. Створи се осећај потребе за исхрану: у свести се појави надражај глади помоћу сензитивних живаца. Тад у унутарњој свестн ускрену иредставе хране. Између тих разум одабере себи једну, те настаје одлучивање , или у ужем смислу узето хотење. — По томе свест помоћу моторних живаца пошаље надражај у мускуле (мишиће), а то пнк доноси са собом узимање хране и метање њено у уста. Вољу, са психолошким јој кругом, по мишљењу Џон Лока (1632 —1704.) овако можемо приказати: ^^унутарња свест^^—^^^^ћа^^^^ спољашњи свет, надражаји.|представе, ]^лучивање.| надражаји, ј радња. =Ф> -> =Ф> > За надражаје служе јој индивидуални нагони, тежње и страсти, те нагони, тежње и страсти расе (егоистични и алтрукстични). То чини основу воље. Не каже бадава Шилер да: „Глад и љубав свет нокреће". До сада је било говора о две врсте покрета или радња. Споменули смо бесвесне и волунтарне иокрете, а опширније смо говорили о свесним, спонтаним радњама и ту смо код слободног одлучивања видели, да и цензурална улога разума долази до своје вредности. — Једна трећа врста покрета, о коме ћемо сада говорити јесте рад по тежњама. И у обичном животу говоримо о непромишљеним, Ђ смушеним и пословима. Ти последњи, који се разликују од озбиљних, промишљених, добро проучених послова. обично карактеришу особе ветрењасте, брзоплете природе. Код сангвиника или вервозних људи тежње, нагонп и страсти што проузрокују вољу не побуђују оне аредставе разума, које у противности стоје са тим надражајима. Тежња или прелази од-