Školski glasnik

Бр. 15.

образовање, па и жене не млађе од 25 година, ако имају средње образовање могу бити биране у етаратељство. Чланови који не врше дужност могу бити кажњени са 50 лева глобе. Сваки округ има свој школски савет. У савету су чланови окружни управитељ, школ. вадзорник, 110 један управитељ средњег завода, прогимназије и главни учитељ осн. школе из окружне вароши. Уз то три учитеља: један са ередњег завода, један с прогимназије и један са основне школе. Ове учитеље бирају дотичне колегије. Још су чланови савета : иредседник сталне комиеије, предесдник окружног суда, окружни лекар и архитекта и председник школског ста ратељства у окр. вароши. Савет се стара и о спољашњем и унутрашњем уређењу школе. Сва решења Шк С. нодноси инспектор министарству на нотврду и тек тада еу нравомоћна. Овде смо изне .ЈИ главније одредбе по којијима се види, да су школски кругови у Вугарској створили закон у духу напредних захтева и унели у тај закон мпогу добру новост којаће њиховој просвети донети стварне користи.

Учитељство, Савез словенског учитељства у Аустрији послао нам је овај извештај о својој првој седници 14. и 15. августа о. г. уМарибору, где је у исто време имао своју скупштину (15 и 16. авг.) Савез аустријских јужнословенских учитељских друштаеа. „Савез слов. учитељства узео је на знање саоиштење предеедника Чернија да због слабог здравља мора на неко време нредати вођење послова заменику председнику Новаку. Затим је тајник Матија Хајни ноднео извештај о досадашњем раду Савеза: одржавале се дописне и књижевне везе међу слтвенским учитељством и стваране вове; Савез је био заступљен у Кромерижу при маниФеетацији, а тако и при учитељској маниФеетацији у Љубљани ; државном савету ноднета је молба о увођењу потпуне автономије свију шлолских категорија, у тој ствари поднета је споменица и министарству просвете и министру председнику; државном сабору поднета је молба о стилизацији § 55. шк. зак. да се изречо, да учитељству припада дотација као и државпим чиновницима XI.—VIII. разреда. 0 односима нољско чешким инФормисао се тајник на самом месту, да би могао дознати је

Стр. 251.

јш нотребно да се у томе ангажују земаљске организације, као штоје то учинило пољско Педагошко Удружење. Расправа о статуту (ре®. Шустер). После исцрпне раснраве у којој су узели удела сви присутни, учињене еу измене: § 1. (1.) чувати и снажити интересе словенског учитељства; § 2. 1».) Свима законом дозвољеним средствима унапређивати положај учитеља и школе. §8. с.) бирају се шест чланова у Одбор и шест заменика, тако да свака народност буде заступљена. § 10. Одбор се састоји из иредседника, и његова заменика, тајника, благајвика и 6 чланова са 6 заменика. Статут Ке се штампати у органима земаљских средишњих удрЈ жења, посебни отиеци раздаће се делегатима, тако ће се уштедити на штампи, јер би се иначе морао статут штампати у шест језика. Тако гређеа статут поднеће се скупштини у Кракову. 0 пословнику (ре®. Шустер) после дуже расправе решено, да га према иримедбама ре^ерент измене и да у штакпу као и статут. У погледу материјалних средстава, нарочито нутна трошка за делегате на скупштине, примљен је предлог Чернијев да се састави шири одбор у који би свака земаљска организација послала по једног члана, тај би добио средства из благајнице Савезове, а остали делегати добили бп путни трошак из благајеице своје организације. Чланови шарег одбора били би свеза међу савезом и дотичном органшацијом. Згодније би било од овога да се све организације у појединој покрајини организују као савез и као такав да изашиљу свог делегата. Затим је решено пред ложити општој скупштини да се сваки члан поједених организација опореже са 10 потура у ту гврху. После тога се раеправљало о тражбини учитељској у погледу изједначења плате са државним чиновницима XI.—VIII. разреда ; између осталих тражбина истакнуто је и увођење 35 годишње службе; и ако је влада нротивна томе учитељство се не може на то њено становиште обзирати, јер у томе име прецеденса пошто је у Истрији заведена 35-годишња служба. Позввће се и Немачко Аустријски учитељски савез, да поведе у томе паралелну акцију. У питању правне сигурности учитељеве предлагао јеједан члан, да се израда службена прагматика. Решено но предлогу Новака, да се то питање новери најближој скуи-

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК