Školski glasnik

Бр. 20.

школски гласник

Стр 341.

несрећног почетка, добити свој сталан облпк у детпњој души, те утврдитн страх и гађење на школу за вечпта времена. Ако је пак дете слушало о школп само оно, што је н права истина, т. ј. само лепо, — улази радосно у њу, алп, шта га очекује из првих дана, па и доцније?

и очинска савета. Савет родитељски чуда ствара. Или, зар се још и сада, у овом напредном веку, мора доказпвати, да је: васпитање, она интелигенција која се од школе тражи? — Да, наука без васпитања ништа пе вредн!

•ј* Вељко Константиновић, умиров. учитељ добротвор народне просвете.

Одмах, још за првих дана, неспретност учитељева може да збрише за навек ону лепу и брижљнво у душу детпњу усађену слику. Тако дете се у часу изравна са оним, што је ушло у школу са штетним предрасудама. Лепим опхођењем са децом, постпзава се све. Нпкад бол^е дисциплпне, од прпјатељскд

Зар није свима нама јасно, да је морал врху свега? Васпитавајућп поучавајмо. Овај начин обуке, освојио је давно и давио терен у наставп. То је начело потпс-ло стару страшну школу, чпје педагошко срество бенте; фпргас п многа друга печовечпа срества.