Školski glasnik

Стр. 227.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

сио мировине, не плаћају опћинс к и п р и р е з и то само у малим и великпм опћинама (1875. XXIX. I- с. 27. §). Трошкови за зидање вероиспов. школа, ако је издржавалац пол. опћина, имају се разрезати на све грађане, у односу државне посредне порезе. Учитељи су међу тим слободии од плаћања трошкова за забавиште. Жупанија може дати ослобођење од жупанијског приреза. Друмарина. , Не може бити већа од 3 К. 0 Друмари- ^ на опросту или смањивању друмарине, решава жупанијски администратпв. ■ одбор у првом реду, а у другом, министар трговине. Опћи послови (робота) и опћин. запрега. Опћи по- Учитељи су од обвезе јавне рослови боте опроштени. (Свршиће ее.)

Педагошки преглед. Сдружене државе у Северној Америци. У првој половинн јула одржана је у Бостону учитељска скупштина. Председник Тафт дошао је са свога летовања у Беверлеју на отварање скушнтине, да поздрави учитељску војску од 20.000 и да одржи говор о међусобном утицају васпитања и демократије, којом приликом је помињући „шулмајстере од Садове", изјавио, да тешко филипинско питање треба учитељи да реше. Кад се једном иокажу потпуни успеси васпитања на Филипинама, Америка ће се оданде повући и поверити управу урођеницима. Пошто 80% североамеричког учитељства чине женске, то је прпродно, да је и једна женска изабрана у председништво Е л а Ф л а г, управитељка свију школа у Чнкагу, другој највећој вароши У Унији.

Велпком бригом прати се тамо множење учитељица. Сумња је, да ће том ванредном многобројношћу учитељица, иестати нарочита школина утицаја за образовање карактера. Још пре 10 година било је учитеља преко 20 % а сад се већ изгледа дан, кад ће нестатп тамо сасвим учитеља. Ово стање морало би се поправити финансијском страном. По школској статистици за 1906—1907. била је учитељска плата просечно 58 долара месечно, плата учитељице 44 долара. Највеће су плате у Масачусету, просечно 155 долара за учитеља п 58' 2 долара за учитељпце. Учитељске плате најбоље су у новим енглеским варошима, а на југу и у центруму су сасвим ниске; тамо учитељ има 38—46 долара., учитељица 29—30 долара. У опште је положај тамошњег учитеља много несигурнији, него европског учитеља. Сталност већином ие постоји, и у свакп пут учитељ може бити отпуштен, као и други памештеннк или раденик. Мировина је зајемчена само у ванредннм случајевима. С тога је јак покрет у учитељству да се осигура сталност и мировина. Издатци на школе износе 400 милијуна долара, од тога је'70% општински прирез п 15% државпи, остатак дају но разним крајевима богати школски фопдови н фундације. Настава и учила су свугде беплатни у иародним школама; за учепике који из даље долазе чешће је постарапо и за обед. Многе општиие старају се и за подвоз деци до школе и натраг, што парочито зимп чини знатне издатке. Знатпи издатцн су п на наставу ручног рада, чему се даје знатан број часова. 1907. било је ђака од 5—18 г. 24,263.000 (11,125.000 дечака и 12,038.000 жеискпх). У попису школском било их је само 16,890.818, т. ј. 70% од укупног броја. Од осталнх 7у 2 ми .тт. отпада 1'Д мил. на приватне школе, те према томе преко 6 мил. није ишло у школу, а то је скоро четвртина све деце. А и од уписаних иде у школу редовно 70,6%'; од иросечно 152 школска дана у години, долази на једно дете само 75. Школска година траје каКо где: од два месеца, до 200 дана. Само једна трећина свију држава гони у школу, а и то је све већпном на артији, баш као и код нас. Америка треба још много да учини за унапређење својих школа, да би стигла нај-