Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 228.

напредније европске државе, јер последњих година тамо је наиредовала неписменост. Год. 1870. било је на 100 становника 31 школско дете, а 1900. г. 28. Овоме је свакојако узрок и јако досељавање неписменог света, а биће и пзбегавање порода. ❖ Цељ васпптавања у америчкој основној школи има два правца, око којих се као око неке осовине сва друга питања крећу. Један правац је неговање тела, а други је одгајивање деце у домољубљу. Из теоретичних знања у америчким школама даје се само онолико колико је пајнужније, и то у толикој мери, колико је у практичном животу потребно. Читање, писање, рачун, повеснпца и земљопис су главни предмети. И ово је за тамошње прилике са свим досга; остало се учи у средњпм и вишим школама, које су за свакога отворене. Даље има разних стручних вечерњих течајева, у којима може свако онолнко знања прибавити колико му је за живот потребно, а не мора по цели дан у скамији седети. Осим ових течајева, налазе се по мањим варошима јавне књижнице у којима се налази по више хиљада примерака разннх књига, које стоје на употребу свакоме од 9—10 часова у вече. И Американци ове врло радо посећују. (Они толико теже за напретком, да за оне, који не разумеју енглески, набављају књиге на дотичним матерњем језику). И зато у америчким школама видимо да оне не уче науку, него показују пута, како се може до науке доћи. Него што основној настави треба дати, то они безусловно дају. Онн због тога увек имају пред очима главну цељ и од ње ни у у ком погледу не одступају. Главна цељ им је јако и здраво тело, из ког излази снага и воља за рад. Деца још у најмлађим годинама живе непрестано вежбајући тело. Слобода дечија се простире до најширих граница. Американац вели, кад закон узима у заштиту животиње, које ни сам газда не само да не сме мучитн, него ни тући, онда у толико пре и више треба дати слободе децн, паметним створима божјим. У Амерпци је забрањено и самим родитељима, да туку своју децу. Родитеље, којн своју децу туку, закон строго казни.

Поред толике слободе није чудо, што су за време школског одмора улпце пуне деце, те изгледају као игралишта. И Американац то држи за са свим природно, шта више ако га пут наведе на тако игралиште, он сматра за част ако и њему деца добаце лопту, те се и он игра с њима по неколико минута и онда иде даље. У зиму се деца проводе на леду, и сама варош се стара да деца имају одређена места за корчуљање. И кад тако деца још од малена заволу шпортове, та љубав према шпортовима остане им целога века. У творницама кад наступи одмор од по часа, само ако време допусти, раденици проведу играјући лопте и тиме освеже своје уморене живце. После тога изгледа раденик као да наново оживи. Ни једна свечаност, нити политички договор не може бити, а да у програму његовом није заступљена и каква телесна вежба или игра. Толико цене Американци вежбање тела. Победиоце на утакмицама славе у новинама, доносе њихове ликове, и таке новине пролазе у 20—30 хиљада примерака. Све то долази отуда што се још у основној школи деци усади љубав ирема шпортовима. Кад наступи одмор између часова, деца као рој врве у двориште, свако игра, виче и скаче. Једна се група рве, друга се утркује, трећа лопта; девојчице прескачу канаи, приређују игре у округ и др. и никад ии једном учитељу и не пада на ум да ономене децу на тишину или ред, него их и они сами опомињу да се за време одмора што више играју. После сваког одмора деца су освежила и тело и ум. Американски педагози су већ одавна прпзнали ово као врло васпитно средство, зато гледе да га искористе за живот и за напредак деце. М. Б.

Школа а настава. 0ПЋИ ПРЕГЛЕД о броју срп. нар. основних школа, учитељског особља, школских обвезника и полазника и о издржавању школа у Срп. Митрополији. Школски Савет поднео је Сабору одржажаном у мају месецу о. I'. Извештај о својем