Školski glasnik

Пр- 14.

школски јмјасник

Стр. б4б.

Ове школе су двојаке: а) опће и б) стручне. Шегртске школе су трогодишњег течаја. Учење траје најмање по 4 часа у 2 радна дана и то за предмете опће, а недељом по 3 часа, који се имају за обуку у цртању употребнти. Веронаука се предаје у засебном 1 часу што спада у дужпост дотичне веропсповедне опћине. Шегрти, где нема шегртске школе, дужни су похађатп опћу понов. школу. Надзор над шегрт. школом, као п постављање учитеља, врши надзорни одбор шегртске школе, којн је решењем опћ. представништва изабран. Опе учитеље, који су оспособљепи за отправљање учитељ. дужносги у шегрт. школи, нотврђује министар, па се само његовим одобрењем са у а год. отказом могу с места кренути. Трговачки шегрти могу бити ослобођепи од учења цртања, али у том случају имају се обучаватп у њима сходним и потребним знањима. Школа ц настава. Васпитање у Јапану. Недавпо је у Лондону изишло дело барона Даироку Кнкухи, којп износи каквом се великом пажњом у Јапану примењују педагошка начела са запада. Нарочито пазе јапанскн педагозн на заједнички рад породице и школе, у већини основних школа држе управнтељи и учитељи заједннчкн с роднтељпма конференције, у којима чују родитељп од учитеља, на што треба да пазе нри домаћем васпитању своје деце, а учитељи од родитеља шта очекују од школе. На тим конференцијама показује се и ђачки радови, да роднтељп могу упоредпти способности своје деце са осталнм саученицима. Ова заједннчка саветовања показала се као веома корисна и сада се држе скоро уз све школе, јер зајемчавају заједнички рад куће и школе, што је за правнлно васпитање деце тако значајно. У свима јапанским средњим школама обвезни су страни језпци. У две средње школе учи се немачки, у шест другпх могу ученици бирати енглески или француски. У свима осталим средњим школама учи се енглески.

Кратки часови. У већини берлинских виших. школа заведени су т. зв. кратки часови од 45 минута. Мпнистар просвете издао је један распис на пру-ске провинцијалне школске зборове, у којем износи да приговори против тог скраћивања иаставног времена не постоје. Напротив, добитак је у томе што се на други пачин не могу смањити многи недељни часови, а овако су сви часовп после подне, осим једног, два дана необвезне наставе, слободни. Министар наређује управитељима да пазе, да се због тог скраћивања не намноже домаћи задатци, а на родитеље дечје да утичу, да те слободне полудане деца проводе у свежем ваздуху што ће нм добро доћн телесном и душевном ојачању. Манхајмски систем. Виртембершки министар просвете бави се питањем, да ли и у којој мери треба да се у основним школама заведу помоћни разреди иЛи бар т. зв. завршни разреди. Да би се питање пречистило, извешће се статистика у средњим и већим варошима, колико је свршених ђака у год. 1909./10. и 1910,/И. сву школу са завршним разредима прошло, колико је њих довршило два највиша разреда и колико њих није довршило последњи разред. За год. 1910./11. утврдиће се, колико је ђака у три пајвиша разреда према оцени учитеља, за прелаз у практпчан живот боље спремљено у завршном разреду, него у нормалном разреду.

Учитељство. Економска организација немачког учитељског удружења у Чешкој. Друштвепи лист Б1е Ггае 8с1т12еНип°; штампа се у 9000 примерака, 6б1егге1сћ8 Беи(;8с11е Ји°;еп<1 у 22.000 прим. а доносп чисте користи у округлом броју 20.000 К. Од учнтељског календара добило је друштво до сад око 72.000 К чисте користи, од школских проппсева 10.000 К. Штедионица њихова пма на 200.000 К иметка; у год. 1909. издала је 476 зајмова у своти од 86.066 К, а поделила је 90 помоћи од 4800 К. Друштво је имало у 3650 случајева реескомпта код бечког ВеапИепГегет-а 7,587.200 К. За осигурања против ватре преко^друшгва „СопсогЛе" у Либерцу заслужило је за 28.612 К. На 20 ђачких друштава поделило је последње године 7.765 К. Из фонда цара Фрање Јоснфа, који има