Školski glasnik

Стр. 291.

ШКОЛСКИ Г1АСНИК

Вр. 17.

сте годпне. а после се јављају само наизменце. У првој школској годпни заплетање језиком јесте; деца једно на друго утечу у овом погледу. Деца отменијнх родитеља показују маље погрешака, јер је васпитање бо.ље и брижљивије. Дечаци ноказују вигае иогрешака у говору иего ли девојчице, јер оне мање говоре.* Све дечије погрешке у говору можемо свести на четири врсте: 1.) Тепање. То је свака погрешка у изговору, н. пр. „тућа" (кућа), „вата" .(врата), „цнква" (црква), „ање" (јагње). „магалац" (магарац), „јиба" (риба) и т. д. 2.) Муцање. Ово је извесно трајање неспособности, да се започне која реч или слог. Овде се ноказују грчевити осети у говорној мускулатури. Муцање а.) савлађује пажљивошћу ири дисању п говорној мускулатури; б.) опо се отежава овим савлађивањем н в.) при њему се јављају психички поремећаји. 3.) Крештање (кричање, тандркање). Ово настаје кад се пребрзо говори. 4.) Немо стање. Деца нормално чују и све разумеју, али опет не могу да говоре. Узрок овом је већином нретерана стидљивост и бојажљивост. Узроцн ових поремећаја у говору психички су, а онда и физикалне повреде и т. д. Деца пате од нормалног скакања идеја. Мисли нанред лете, п дете нма већу вољу да говори, него што му то дозвољава његова способиост. Тпме настаје * О другим сполним разликнма види моје радове: 1.) „Сексуалне разлике у светлоети Нове Антропологије и Експерименталне Психологије". („Учитељ", свееке за октобар и новембар, 1904. год.) и 2.) „Психологија еполова" у „Женском Свету" од 1904. године.

она трећа врста мане у говору, крештање. или још боље речено „нреплнћање језиком". Самообразовање води овоме. „Тахологија" значи говорна мана, где дете почне да говорн без да што зна. То је противност оном другом. „Брадологија" је мана у говору, где дете застаје у мислима, па почне да муца. Ову болест показују већииом она деца, која су лења н трома у мишљењу свом.* Расположење дечије је од огромног утецаја на говор. Бојазан говорити, плашење од бламаже н т. д. јако утечу иа говорне мане. Па и опће телесно н душевно развиће проузрокује често пута мане у говору. Деца, која иемају довољно нагона за имнтирањем (подражавањем), остају за дуго у немом стању. Тако исто и тврдоглава деца слабије напредују у говору. И нервозне слабости у координационим центрима могу да проузрокују муцање. Гуцман хоће да сва деца пређу „фонетичко школовање". (Впди: Негтап СгиЈгтапп, 1>1е 8ргасћепћу1ске1ип§- с1е§ Клп(1е8 ипс! Ип-е Неттип^ен. Предавање нзашло у часопису ,,Кпк1ег1'ећ1ег", VII. годиште, 1902. стр. 193—216.) У уској свези са развојем дечијег говора јесте и развој појмова, судова и закључивања дечијих. Ради тога и томе ћемо развићу да посветимо неколико редака, па да онда пређемо на друге проблеме из Експерименталне Психологцје. (Свршиће се).

* О овим и још многим и многим говорним манама и патолошким појавама у дечијем језику види П р ај ерово дело „0 души дететовој".

Постанак „Школск^ Уредб^" од 1872. год. — Прилог раду српске омладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. (Наставак.) III. § 29. Свака срб. основна нар. школа мора § 25. Местни школски одбор треба да се пмати по проппсу главне управе српс. нар. постара, да се за потпору поуке у женским Јпкола, потребни школски иамештај и учевна радовима саставе женске задруге од пријатесретства. Гл. управа срб. нар. школа пма с-е љица школских. Такове задруге имаће право, постарати о путу и начину, како ће шк. оп- да кажу своје мшплење при избору учитељке