Školski glasnik

Стр. 14.

Бр. 1.

дете, да свати: шта је земља као целина, као место иребивања човека. Ово је крајњи цпљ. Из почетка иојединости-сингетичшш начииомстварамо целину, појам о земљи као једном небеском телу. Свака појединост стоји под утицајем целине; у основној школи, ако хоћу да дете разуме целину, мора познавати појединости. Ни једна земљописна појава не стоји сама за себе, пего све једна с другом у вези. У тај ланац, у ту целину спада п човек, те тако човек, његов развитак на земљи, треба да је у теспој вези са учењем земљописа. Земља утиче на човека и приморава га да ствара, јер од тог зависи његов опстанак и развитак. Стога он мора да познаје природне услове своје околнце и појаве, које утичу па њега. Треба да зна, на који начии је човек постао управником на земљи. Школа је позвана да дете спрема на све културне развитке на географском пољу, а важан огранак културног развитка је с о ц и ј а л н о-е к ономски земљопис, те овде треба да се обрађује трговпна, занатлијство, идруге гране људског занимања, значај п утицај његов по напредак човечанства; биље, животиње, баштованство, земљоделство, вредност и врсте земље, поднебље и утицај његов на развитак пропзвода. При обради сваког овог, не смемо заборавити на очигледност и на естетско васпитање. Лепа ливада, шума или врт у природи или на слици очарава наш поглед. Стога су нам потребнн школски излети, предавања у слободи, где ћемо очигледно упозорити ученнке на красоте природе; а где пам недостаје природа, чему .је непрпступачно око усљед даљнне, ту замењују слике у бојама, разне карте, које је учитељ позван да одабере и прикупи. Јер не само да живом речи и књигом задовољавамо ум, него се и око мора задовољити. Што је на неприродан начинуливено у дечију машту, неће никада бити трајно. Памћење у земљописном градиву функционише без препреке само Онда, када се хранн живом очпгледношћу. Завршетак сваког описа: планине, долпне, шуме, реке н т. д. треба да се споји у једну целину, разрађен п изговореп детињнм језиком и у духу, који његов разум може да појмп. На овај начин обраде земљоннса и са овим циљем, дете ће појмити важност земљописа, а граднво ће не само са естетског гледишта повољно утицати на њега, пего ће га

оплеменити и развијати у њему морал. Уживаће у природи, знаће шта је мати земља за човечанство. (Наставиће ое.)

Школа ц настава. Неписменост и даље образовање народно. 0 овом питању донео је новосадски срескп учптељски збор год. 1906. ову одлуку: Све државе мисле, да ће смањивањем аналфабета иостићи већистепенкултуре. Ато је неправилно схватање. ГТроста п најобичнија писменост, још није никакав израз културе. Има много неписмених људи који су од прнроде даровити, те ио њиховом изражавању мисли не би човек ни помислити могао да су неписменн; а пма много писмених којима то баш ни у чем не користи, некима чак и штету донесе, јер сама писменост без најобичннјег друштвеног интелекгуалног развитка, доведе их често у немио положај с материјалне стране а ово повлачи и душевне невол>е, ако дођу у шаке печовечшЈМ људима. И у нас се мисли да се смањивањем аналфабетизма може иостићи видан усиех у развитку народне просвете, а наше је мишљење да то не постоји. Нама не требаписмен а ограничен члан народа, него нам треба бистар и оштроуман члан парода ма био н слабије писмен илн чак у извесним помесннм околностима и неписмен. Даље образовање народно најбоље би се развило, кад би се његово огњиште створило у земљорадничким задругама. Ово треба да је ирви почетак, а где нема задруге опет тим начином окунљањем зрелих младића и људи на разговор. Но да тај разговор не би промашио смер, треба даје учнтељ или свештеник, који хоће то да пзводе, на чисто шта хоће да предузму у том разговору. Према томе не, да се ограничи у разговору на оно, што је оних дана изншло у новинама, него да има сређен нацрт за тај рад. Треба да су застуиљени скоро сви предмети, који су у основној школи заступљенп. Само да се примењивање знања на практичној основи изводи, у свези са моментаним друштвеним потребама, дакле не системом календарском, него према догађајима у жнвоту.