Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 15.

Али, без најглавнијег нацрта никако не треба ступитп у тај посао. Сам нацрт градива, да изгледа отприлике овако. И веронаука да се узме у оквир рада. Баш из тога разлога, да се у народу буди свесна вера, а неподржава мистицизам. Из веронауке да се стварно обради символ вере укратко: живот и дела Срба светаца, који се у народу највише славе, као крсно пме, али све то на стварној основи, са тумачењем песничког смисла. Из српског језика правилан израз мпсли правилан говор, правилно писање; где јепотребно учење читања и писања. Најпростији пословни састави. Рачун: Четир проста вида рачунска. Таблица множења. Све то показати методски, како се ствара и раствара. Рачун простог закључивања. Сав рачун писмено и напаметно. Геометрија. Најпростијп основп из геометријског цртања и мерења са израчунавањем обичних површина. Земљопис. Упознавање с народима и њиховим занимањем према з'емљишту и подиебљу. Разнн облици земљипи. Саобраћајна средства. Развитак рада у пајкрупнијим потезима. Историја. Развитак досадашњег друштвеног идржавногуређења. Истнцање племенитих особина у појединаца п народа, упоређпвање са лошим. Претресање обпчаја и навикау народа познатих и приказивање добрих и лоших из старијих историјских времена, који су утицали на напредак или назадак народа. Све то са примером на српској прошлости. Прнродопис. Три царства са главним представницима појединпх родова и врста. Корнст или штета од њих но човека. Биолошки метод. Природословље. 0 чувању здравља и првој помоћи у болести, о јелу, пићу оделу п становима. Склоп и органи човечијег тела, нашто је којп п како се пази на њега. Пет чула, корист, употреба и чување. Физика. Најобпчније појаве у атмосфери II ЊПХОВИ уЗрОЦИ. Хемнја. Кујнска хемија. Наставп треба да је смер етички, соЦнални, економски, а све да је проткано развијањем нацпоналне самосвести.

Сав тај рад треба да је разрађен на чистој просветној основн, без икакве примесе, локалне, провинцијалне, партијске или буди какве једностраности. Највиши циљ треба да је: прво човек, па онда Србин; јер само ће с таким Србином Српство имати светлу будућност. У нацрту овом морали би се неки одељцп израдити подробпије, као земљопис, истори.ја. природопис, да би се тиме дао лакшп преглед рада н да се пе бн заншло дубоко у ту науку. Но према развитку тих предавања имао би се после п иацрт у тим одељцима разрађивати II ностепено прошнривати.

Практичне обраде. Иатка Лекција из природописа. I. Циљ: Данас ћемо разговарати о нашој патки. II. Разговор: Где виђамо обично патку? (У води.) Патка се зато најрадије налази у води, јер јој је тело зато нарочито удешено. а. Разгледаћемо прво ноге у натке нешто тачније. Колико прстију. има патка на свакој нози? (Три прста.) Шта се налази међу прстима у патке ? (Кожа за пливање.) Кадгод патка ноге натраг отисне, онда се кожа међу прстима затегне и она се с тога може нанред да креће, као што возар свој чун са веслом напред креће. За чега служе патки дакле ноге ? (За весла.) Шта бива, кад патка опет повуче ноге напред ? (Кожа за пливање међу њеним прстима се скупи.) Зашто то бива! (Да се патка у пливању не би ногама задржавала.) Где су израсле ноге на телу у патке ? (На стражњем делу тела.) Па и то је патки од користп за пливање. Али не налазпмо патку само лети на води; кад још? (Зими.) Шта бп било, кад би хтели зими са голим ногама по води газити ? (Ноге би нам се смрзле.) Али се патки ноге зими у води не смрзну. Од куда је то! То је отуда, што ноге у патке мање крви имају него наше. Збирање. На што служе ноге патки? Ноге у патке су снабдевене кожпцом за пливање, за то их може у пливању као весло да употреби. Ноге у патке се зими у води не смрзну, јер врло мало крви имају.