Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 7.

и савесне и добро плаћене учитеље, уведе и код нас, за то треба знатних материјалних жртава. И као што је последњи велики освајач света, Наполеон, тражио за рат: новаца, новаца и опет новаца, тамо II ми за наше напредно школско уређење требамо новаца, новаца н опет новаца. Ова је истина у толико страшнија, што ће држава, не будемо ли ми сами хтели уредитн школе и наплатити учитељство како треба, сама то учинити, на штету и срамоту нашу. Зато ми и држимо, даједужнјјст свакога прав о г а п р иј а т е љ а н а р о дн о г, д а евим с и л а м а н а с т ој п, д а с е н а ш н а р о д одушеви за своје просветне пдеј а л е и д а о п о д у ш е в љ е н о п в о љ н о прнлаже на олтар просвете. Наш народ живи данас у тешким привредним. материјалним п просветним приликама. Око њега, а често и нреко њега, води се очајна аграрна н просветна борба, те он усред те борбе пе сме стојати равнодушан, него мора и он загазити у ту борбу, јер иза те борбе остаће само опај, ко буде просветно и иривредно толико јак, да може рачунати на победу. А за ту истинску борбу треба чистог одушевљења, прегалаштва, моралног и матернј алног пожртвовања. То треба саднти нашеЛ1 народу у срце, ане обећаватиму иечење ракије, сађење дувана и укидање штемплова! Ко нашем народу те стварп истиче као циљ његове борбе, а не рачуна са реалним чињеницама, тај ј е неприј атељ- своме народу, ма како се он звао и ма како покушавао, да то заодене у лепе речи. Несумњиво је, даје наш е м н а р о д у у о в и м к р ај е в и м а просвета ј една од првих и најпречих потреба. И кад то стојп, све друго треба да стоји у служби те идејо. Зато треба народу нстину рећи шта се хоће са новим уређењем наших школа. Наш народ треба данас да се одлучп: или — или. 11/1 и му требају напредне и добро уређене школе, и онда не сме жалити никаКвих материјалних жртава, или га ове садашње задовољавају, и онда

је преломио штап над својом просветном будућношћу. Нека ннко не каже да народ нема откуд да даје на просветне своје цели. Има народних потреба, за које у сваком случају мора бити средстава. Така је народна потреба и школа. А ко од народа сваки 1 час тражи прилоге за изборне фондове и за страначке сврхе, тај треба да одушевп народ п за једну већу и светију ствар: за народну нросвету. Наш народ н сувигае воли свој језик и своје лепо српско име, а да би допустио, да у просвети назадује. Само треба да му вође истакну високо његове иросветне идејале. Т а к а д ј е н а ш н а р о д у о в и х 40 г о д н н а д а о и п о т р о ш п о н а с т отпне п стотипе хпљада у полнт п ч к е и с I 1 [) а н а ч к е с в р х е, с в а к ако неће допустити ни да му прос в е т н а к у ћ а г о р п н а д г л а в о м. Јер иросветно снажење народно иде напред, а за њим тек долази политичко образовање; Оно је важније од овога.

Ово неколико искрено написаних речи хоћемо да потврдимо историјским доказима нз нашега автономног жнвота. Годнне 1870. изабрао је српски пародно-црквенн сабор саборски школски одбор. којп је имао да шради нов школски закон, на место III. дела кр. рескрппта од 1868., којп говорн о школама, Тај одбор састојао се из првих тадашњих нагаих људн II своју задаћу регаио је посве часно, ноднесавши сабору од год. 1871. нацрт новога школскога закона. Тај нацрт садржавао је јога у оно време многе напредне ствари, а међу осталима и оне ствари, које данашње учИтељство тражи, а протнв чега се диже чак и једна странка, која хоће да је народна и — напредна, Ево укратко тих захтева, да се види, да није те захтеве нзмислило учитељство данас, те да на тај начин баца нов терет на народ, него да су наши први људи још пре 40 годпна сматрали као педагошки умесно, да се учитељству да. 1.) Појање црквено није обавезн