Školski glasnik

Стр. 6.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

учитеља. Учитељ има право на накнаду за црквено појање (§. 94.), и то у селу најмање 50 фор. а у варошнма 60 фор. (§. 96. нацрта). 2.) Почетна плата редовнога учптеља била је на селу 350 фор.. а у варопшма 400 фор., те се у 26. годннп службовања пењала на селу до 560. односнобК) фор., а у варопшма до 820 фор. За тадашње прилике лепа награда! (§. 95.) 3.) Редован учитељ пмао је слободан стан, који се састојао нз 3 собе, кухиње, подрума, тавана, коморе, штале и баште. (§. 101.) Огрев је био најмање 4 хвата дрва, која општина о свом трошку предаје учптељу у његов стан (§. 103.) 4.) Учптељ је могао поеле 30 годпна службовања ићи у пензнју с пуном платом. (§. 119.) 5.) У месном школском одбору био је у општинама где је три и више учитеља онај. кога су учитељи између себе предложили. (§. 242.) 6.) Управитељ се бира пзмеђу самих учитеља, н то где их је тројица ту општпна бира једнога од њнх, а где ихје више од тројице, ту општпиа бира једпога од тројице, којег учитељи кандидују • (§• 245.) 7.) Бпархијскп школскн одбор састојп се нз 4 учнтеља и 10 осталих чланова. (§. 247.) 8.) Школски Савет састоји се: из гл. шк. референта, управитеља сомборске учит. школе, ректора карловачке богословнје, од свакога гпмназнјекога патроната по један пзабрани члан, 6 чланова. које сабор изабере (§ 254) и т. д. и т. д. Овај нацрт узет је у претрес у саборској седници од 13. маја 1871., а свршен је 29. маја 1871. Што је он онако унакажен изишао из саборске ])асправе у облику данашње „Школске Уредбе" мора се само, са гледишта народне просвете, зажалити, јер је „Школска Уредба" за ових 40 годииа знатно задржала точак нашега народно-просветног напретка, Томе се ни.је чудити! Прво, др. Свет. Милетић није тада био на сабору, него у Вацу, у затвору, те је прота сомборски Т). Бранковић водио сву опозицију про-

тив тога нанрта. Друго, клерикална струја била је још јака. и кратковида, те није хтела да изгласа иапредан школскп закон, којп би, судећи по његову нацрту у велико унапредио био наше школе. А да се види, како је располоЖење владало у сабору у погледу реформе школа и уређења учитељског стања изиосимо, ево, некоје лепе мисли, које су изнели поједиии говорници у часу, кад је нацрт та.ј лежао на столу саборскога предеедннка као одборски предлог за саборску расираву, јер нам те речн данас, у другим приликама народним, звуче, зачудо, некако свечано и пророчански. Бво неколико тих родољубпвих мисли: „Сви смо, госиодо, толико богати искуством, да можемо појмити, да нема јаче полуге, која би покретала просвету народну, но што је развитак његови просветни завода, М е ђ у з а, В о д е, к ој и унапређују иаред, спада народн а основна школа; онај народ, к о ј и и м а н а ј б о љ е и а р о д н е ш к оле, ако ииј е д апас први, би ће сут р а... Данас, кад смо автономнју добили, треба да ее иобрииемо, да се просвета у иароду разграна, а то ћемо постићн, ако удесимо школу, да нам буде полуга наиретка. Саборскп одбор желно је, да покаже своју лену намеру тиме, што је прего, да школу изнутра п с поља усаврши. Спољашње, што је увео таке науке, које су дапае преко нужне, што је означио начин, како да сваки шаљесвоју децу у школу, да народ увиди корист и потребу школе, Исто .је т а к о желио, д а о н а ј, к о ј п ј е и зраз онога духа што веје у школи, може се одати из свег срца е т а р а њ у з а ш к о л у; д а д а д е д оС Т О ј а II II о л о ж а ј с р II . у ч и т е љ у, д а му оснгура опстанак. Што смо н а 3 а Д IIII у II р О С В е Т II К р II в а ј е X рђава иаплата учитеља. Зато одб о р п р е д л а ж е б о љ е с н а б д е њ е учитеља, Но као што човек не живи само од леба, тако је н одбор тежпо, да даде учитељству слободно независно кретање, да о н о з а г р е ј а н о љ у б а в љ у п р е м а народу, даде израза свему оно-