Školski glasnik

Вр. 1.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 7.

ме што иде на бољак школе. Код нас се више гледа на терете, кего 1а користи, које ти терети услсвљавају. Матерпјално благостање је услов папредовања п то стање треба у нашег народа подићи. Има више извора: Првије у рукама државе, о коме ми пе можемо говоритн; другп су школе и тај спада у наш делокруг... Средство које цели водп то је оснрвна школа. У нас су школе заиуштене и желити би било у народу више воље за школу. Народ нерадо шал>е депу у школе, зато је нужно, да они, у које н а р о д п о в е р е њ е п м а о б а в е с т е н арод да треба децу своју у школу д а ш а л> е и д а с в а к а к р а ј ц а р а ш т о ј у н а ш к о л у п о т р о ш п у ж пвоту деннјем дукате носн. Биће људи, који ће народ заваркивати, да паре не трсши, али то нису пријатељи кего злотвори народни. Ми би би/и непријатељи народа кад би чували ону крајцару која ће народ учинити напреднијцу. Учитељи треба да су наплаћени... Сабор треба сву позорност на школу да обратп. тада се можемо мирном савешћу разићи, јер смо ударнлп темел> лепшој будућности народној. Сваки нека буде што краћи, јер је настало доба кад треба впше творити нег говорити... Урпоплед у н (:»в ч а н и х ж р т а в а с в а к а к о ј е умесно, да народ те жртве радо нринаша, јер ако у пароду нема в о љ е н а т е ж р т в е, п е м а п и п апретка. Држи се у опће, да је народ суверен, а кад ми видимо да тај суверен на просвету врло мало троши, тад се мсрамо бојати за опстанак тога суверена..." (80. еедница сабора, од 13. маја 1871.) Тако се српски и родољубпво мислило п говорило на нашем сабору год. 1871. А данас? ;1ј Овде хоћемо да завршимо! И на завршетку том нека нам је дозвољена једна - жеља, Желели бисмо, да и известилац наирта новога школскога закоиа на идућем српском народном сабору буде прожман истим оним одушевљењ-ем за народну просвету као п његовн поеланички другови из годиие 1871., а да будући

српски народни црквепи сабор исправи 1911. године оно, штоје сабор 1871. започео а не извео. Четрдесет годнна нашега народно-автономнога живота, држимо, да су и сувише скупа наука, а да бн се опет смело пасти у иСте погрешке! Ми рекосмо и спасосмо душу своју! Ђ.

Месна школска управа. При претресу нацрта за нову школску уредбу. на митрополијском учител&ом збору 1910. г. 5. и 6. новембра, учптељство се код постављања управитеља месних школа у једаннут спустило са | пе висппе. са које је цео нацрт онако лено и достојанствено претресало. Изаелати референти иојединих месних учптељских зборова у претконференцији својој претресали су и питање месие школске управе свестрано, а нарочито са гледшпта пеДагошког и једиогласпо се еложнли у тсм. да се месии гакољ управитељ ноставља у сталиом својству. Но на велпко изпепађење, нстина са малом већином, збор се изјавп против сталиости м. гак. управе, те буде усвојено, да се месни унравител> периодично бира на 6 година. А бпра ће га месни учител>ски збор. На збору претресало се ово пнтање. истина у кр.атко, са разнпх гледишта, Неки су говорнли са личног, неки са материјалног, а неки са гледишта справедљивости. Но најмање се говорило са педагошког гледишта, може бити бага зато, гато је то већ на преткоференцији онако евестрано претрешено. Једиио је референт г. Љ. Лотнћ заузео становиште и говорио са иедагошке стране овог питања, а у интересу сталности гакол. управитеља, уз напомеиу, да је ово пптање у претконферепцији темељито иретрешено и тек тако донешен предлог у корист с-талности м. шк. управитеља, Референт нацрта г. Ђ. Михајловић, сматрајући п ово пптање са вишег, ндеалног, гледишта, које се као црвен конац кроз цео нацрт провлачи, заступао је свој предлог, да се управитељ бира иериодично, да би се тако избегло и