Školski glasnik

Стр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 1.

евентуално тероризирање мееног учнтељства, од стране школ. управитеља. Али баш тиме, што би се управитељ периодично бирао од стране мееног учитељ. збора, дало би се повода највећим трзавицама, огорчењу, срчби и тероризму међу учитељством. Поред тога и управитељ би био по све немогућ, а сдожан заједнички рад осујећен. Нацрт му ставља у делокруг силне дужности и одговорности, као и за учитељски рад, међутим извргава га самовољи својих колега, јер од њихове милости и немилости зависио би и његов рад и његова будућност. Он би дакле био за све одговоран, ал' уједно и проста лутка. којом би учитељи управљали и били би у том положају, да га евентуално, по вољи, неки, част изузетцима и злоупотребљују. Управитељу пак једини би излаз био, да ћути или место своје и мимо своје воље напустп. Зар то није тероризам?! Но ал' шта би овако још највећег уштрба трпело, ако не сама настава, углед школе и напредак поверене им деце. Држим да би горњи начин довео учитељство до највећег међусобног антагонизма. Па и награда за управу, ко.ју бп учитељи праведно хтели да поделе, била би само згодна варница овде, да подстакне ватру. Ја опет велим, треба учитеља достојно наградити за његов школскн рад, а ко се за управу способним покаже н буде му иоверена, имаће довољио, на чак и сувише поела за оно мало награде, на чему му нико неће завидети. Ако се и већина збора ставила на идеално становиште референтово, које је са те стране врло' лено, но у иракси би се врло брзо неирактично и кобно показало. онда још могу да разумем држање те већине. Али ако је већину руководила можда, што не могу да претпоставим, каква задња мнсао, те хоће да управитеља има само као лутку у руци својој, онда бојим се, да ће нам се не само од непријатеља, него баш и од стране правих и искрених пријатеља учитељства с правом моћн пребацитп, да се бојимо озбиљног реда и рада. Зато данашње просветно учитељство, које располаже са много више интелигенције, а

да не бп било кадро схватити појам дужности, када је толико воље, љубави и оДушевљења знало већ показати за свој узвишени позив, па баш тим пре држим, да није требало ни у овом питању устручавати се, те категорично заузети становиште у корист сталности школске управе, маннфестујући и тиме, да је одличан пријатељ реду, раду и напретку своје школе. Војазан пак од тероризма, неоправдана је, јер је тако рећн немогућ, а надзор тек не може се сматрати тероризмом. Та за управнтеља биће сачињен засебан правилник, који ће обележити и границе његовог делокруга. Па управитељ неће бити ни непознат човек, нарочито, кад се узме, да ће се за управитеље постављатн, по могућству, старије, опробане снаге, којих ће природу и карактер већ учитељство познавати, те већ у напред и своје ириговоре, по потреби, учинити моћи. Нашто дакле бојазан?! Али тај управитељ уједно је п учптељ, па ако нцје подобан за управитеља, нпје ни за учитеља. Требало би и општина да га се што пре опрости; још пре него и учитељи, јер њој већу штету чини. Аналогно требало би и учитеља биратн периодично н. пр. на 3 године. Тако и реферепте, да би отклонили тероризам. Међутим држим да би га овако тек управо унели у живот, јер би се дало повода можда грозној борби и отмици у самом учитељству. Потребу сталности управе увидели су већ сви озбиљни фактори школе, па баш зато је и установљена стална стручна управа т. ј. изабрани управитељ врши ову дужност све дотле, док је у активној служби, као учитеЉ. За сталну стручну управу се изјаснио и сам министар иросвете, кад је још 1907. год. упутио III. Савет, да у дисциплинарна правпла за учитеље унесе, да управитељ школе може бити само учитељ и то стално и да му се за то одреди награда. Стална управа је већ уведена свуда, само још у нашим учитељским школама постоји трогодишња периодичпост. Но запитајте дотичне, како је утицала на поверену им омладину ова промена, са васпитног гледишта; осим што су и по-