Školski glasnik

Бр. 3.

ШК0Ј1СКИ ГДАСНИК

Стр. 47.

коме је данас познато то, да подизање и издржавање школа није никада ни ваљало, а да је данас (по жалби целога сеоскога учитељства, делом и варошкога) достигло врхунац у погледу недаћа школских и учитељских. Народ даје п одобрава довољне суме новаца кроз општинске буџете за школе, али та одобрена сума увек послужи свему и свачему само не школи и' њеним потребама. Било је случајева да поједине општине уносе неколпко година (узастонце) по више хиљада динара за зидање школе, па опет не озидају школе, већ дочекају да се и старе, као рабатне, затварају. И минпстарство просвете и сви учитељи теже, да се овај несавременп систем подизања и издржавања школа замени савременијим. И ово-годишња Учитељ. Скупштина тражила је, да се сеоске школе издржавају и зпдају из окружног школског приреза, а варошке да остану са малим модификацијама, као што је и данас. И, заиста, кад већ постоји окружнп школски прирез, који народ одобрава, ондаје најцелисходнпје да буџети свпју школа једнога округа сачињавају специјалнп, окружни школски прирез. Народ се овим ништа не оптерећује, јер му се укида позиција на школе из општинских буџета, а преноси се на једно јаче просветно тело, као што је Окр. Школски Одбор. Уз овај начнн поднзања и издржавања школа долази следствено, да управптељ сваке школе мора бити и рачуновођа и благајник школски (као дпректор у гимназијама), а и право је да се п тим путем подигне углед управ. школе над осталим члановима месног школског одбора, к о ј е уп ра витељ има чак и морално да поправља. Кад смо законом о општинама дали и ћатаМ а О П Ш Т IIII С К II М, Д а М 0 Г у б И Т II 0 Пштинскн благајници, онда није право оставити ове школоване људе иза ћата општинских. Зар учитељ може, чим пређе у порезнике и полицајце, да рукује хиљадама, а не може са нпштавним сумама поверене му школе?! II. Плате и повишице учитељске. — Почетне су плате један од најглавнијих узрока што су нам на стотпне школа празне сваке годнне; плате су узрок што најбољи учитељи беже у друге службе или на веће школе, да

бп се ослободили гладовања; плате су узрок што су сви клонули духом и изгубили вољу за свој свети позив и т. д. и т. д. Имајући у виду зле последице због мале плате наших учитеља, ми нашим предлогом тражимо, да се учптељима регулишу плате и новишице сразмерно према платама наш и х п р о ф е с о р а, ј е р с у т а д в а р е д а у чиновничкој хпјерархији слични II 0 IIР 0 Ф ес II ј II. Дакле, професор је учио 4 године више од учитеља, спремајући се за своје звање, а почетна је професорска плата 2400 дин. Професор има 6 повишица но 600 динара. Према томе учитељ треба да има 3 Д од проф. плате, тако да почетна плата учитељу буде 1800 дин. Тако исто учнтељ треба да има од сваке професорске повишпце по 3 Д, а т0 Ј е Д а свака учитељска повишица буде по 450 дпнара. Према томе принципу учитељ бп иочињао са 1800 дии., а свршавао са 4500 дин. Узгред треба напоменути да управитељски рад у народнпм школама ништа није лакши од директорског, те би н ту право бпло, да уиравитељи основних школа пмају 5 ,'» од директорских додатака. (Наставиће се).

Школа и настава. Феријални течајеви. По наредби министарства просвете бр. 1551.0 приредиће се у току ове школске годпне уз више државнпх учптељских и учитељичких школа слично прошлим школ. годинама, течајеви за даље обра зовање учитеља-ица, који ће почевши од 3 јула три седмице дана трајати, и то за учнтеље у државним учитељским школама у Араду, Баји, Чакторњи н Игло-у, а за учитељице пак у државним учитељичким школама у Пожуну п Шепшисенђерђу. Заједнички ирограм - за ове течајеве овај је: 1.)~ Предавање мађарског језнка у немађарским основним школама (са тумачем иове паставне основе и нових односних упутстава) 10 часова. 2.) Предавање о најновнјим правцпма социјалие педагогије и њеним тековинама у странпм земљама и у нашој домовини, 10 часова. 3.) Цртање н ручна вештина у служби очигледности, 4 часа.