Školski glasnik
Стр. 102.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 6.
К0 ЈУ Срби и Хрвати, хвала Богу, имају још од две три деценије. Ово му је и сувише слаб рад после 16 годишњег рада и „измишљања" Он, као професор методике и дугогодишњи практичар у Ади, требао би да се лати методичког рада, да пам покаже како апликује своју педагошку филозофију у разредном раду. То ће бити од веће користи и по њега, и по његова предавања у препарандији, и по његове ђаке, и по практичан рад наших учитеља. Сриски и хрватскн учитељи сити су клепања дидактпчког млина, н ред је да нам Терзин даде мало брашна из свог методичког млина, којн ево улази већ у седамнаесту годину свог трудног жпвотаДр. П. Радосављевић
Српска вила. Књига за српску децу. Удесно Мпх. М. Станојевић учитељ. — Београд 1911. Нова штампарија — Давидовић. Цена 0.60 дин. Ово је једиа лепа књижица. Кадјепођох прелиставати н кад стадох прочнтавати њене чланчиће, осетих пеку благу прпјатност., која ме одведе далеко у мислима. Г1рви део ове лепе књижице садржи: Народне. Други — Уметшпке производе. Тамо читају деца: Живот и обичаје нашега иарода и упознају се са животом њиховпх прикупљача : Вуком Ст. Караџићем и Вуком Врчевићем. Овде се упознају са уметношћу и животом наших главнијих књижевника. Ту су Доснт. Обрадовић, Петар Петровнћ Његош. Бранко Радичевић, Сгеп. Митров. ЈБубиша, Ђура Јакшић, Љ. М. Ненадовнћ, Змај Ј. Јовановић, Јовап Илић, Мил. Т>. Глишић, Јанко Веселиновић, Шантић. М. Петровић, Сокољанин, Ј. Дучнћ! И не да их видпмо само у речма, већ их видимо и у сликама. А колико ће то занимати оне мале читаче, којима је ова књижица и намењена, може појмити само онај, који је са тим мањим светом посла пмао. Па онда, колико ће то све н иначе да утиче на тај свет и на њежну душу тога света! Још у раном детинству, уче се деца поступно упознавати саживотом и обичајиманарода, у којем су никла и обикла. Из раног детинства упознају се са умотворима које им у изобиљу пружају здраву душевну храну. Како ће то дакле све да распламтп љубав млаћаног срца н душе за својим.
За то би рекли, да је ова књижица, поред своје, већ речене, унутрашње лепоте, још добра п корисна за њежну српску млађану душу 7 . која тек почиње овај свет познаватн. Па као такову не остаје нам више друго нншта, већ да је топло препоручимо српским родитељима, да је набављају својој узданици за лектиру у доколним часовима. Т. Костић.
Б Е Л Е Ш К Е. Доситејева прослава у Новом Саду. У среду 23. марта (5. апр.) о. г. прославиле су свечане све школе у Новом саду стогодишњи помен од смрти Доситејеве. У срп. осн. школи декламовали су и певали су ученици прнгодне песме, а учитељица Ј. Ћурчићева, говорила је деци о животу и раду Доситејеву. При завршетку прославе закључпо је свечаност кратким говором у похвалу Доситеја шк. управнтељ МИл. Ћосић. У иедељу 27. марта, (9. апр.) прославиле су све српске просветне установе заједнпчки веома свечапо стогодншњицу од смрти Доситејеве. После литургије одржан је у саборној цркви парастос Доситеју, на којем .је служио госп. епископ. М. Шевић, а уз њега сво новосадско свештенство. У 11. сах. одржана је свечана седница књижевног одељења Матпце Српске иа којој је науку, рад и заслуге Доситејеве-но нашу народну просвећеност, врло лешПприказао др. Тих. Остојић, професор, члаи књпжевног одељења Матице Српске. После подне у 3'/ 2 часа одржана је народна прослава у спомен Доситеју, у великој дворници Речеијева хотела. Прославу је отворио А. Хаџић председник приређивачког одбора пригодним говором. Затим су песмом и декламацијом суделовале у прослави све просветне установе: основна школа, виша дев. школа, гнмназија, запатлијско певачко друштво „Невен", певачко друштво свеучилпшне омладине, ратарско певачко друштво, а проф. Јован Живојновић говорио је о значају рада Доситејева, потруднвши се да популарно прикаже широј публици Доситеја и његов рад,. на чему му је публика била захвална. На свима свечаностима била је присутна многобројна публика, која је са пуно пнтересовања пратлла пзвађање појединнх тачака у програму и жнво одобравала лепо певање,