Školski glasnik

Отр. 201.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Кр. 11.

Међутим, ено како дивио цветају силие несриске п нехрватске нар. конфесијоналне школе. За доказ ено вам и вароши п села: Земун, Фраљин дол, Бежанија, Бечмен, Обреж, Грабовци и т. д. поред Саве. Туга ме обузима кад номислимкако се све променило за ово мојпх тридесет година живота. Где су очи, где је срце н где је ум наших ратоборних политичара који ће се за кику ухватнти и занајмању личну увреду а за оваке фундаменталне промене немају ии слуха ни внда ни резоновања. Мој Срем спава сном мртвпјем. Кад год дођем у своје родно место, видим како се по сокаку терају лепа швапска кола п бесни шваиски вранци, а Србин, тај иекадаљи расипни задругар, тера таљпге и чува швабине свиње. Нашиародни учптељједва да се жив чује п у јавноети н у својој професији, а немачки „лерер" игра и социјалну н швапску-нацијоналиу улогу. На.кад је тако у мом забаченом селу како лн је то, мој Бого у Руми, Бешки, Ииђији и другим немачким центрима у Срему. И још у тој невољи нема никог ни данас сажали, па ни сама браћа Хрвати, који су наше једно тело, један ум, један језик, једаи удес, једна мајка, једно словенско млеко.... Др. Бокур добро, врло добро је учинно што је странцима показао како су Срби и у најлошијпм државним и географскпм прилпкама истрајни браниоци своје иародне школе Др. Окановић узео је за докторску радњу такође тезу српске грађе, Др. Милош Перовић лепо је оцртао педагошке иогледе нашег Доситеја, Др. Бакић пише о срп. просветшш приликама у Рајновој енциклопедији. У томе нравцу треба што више радити. У Хрвата оспм г. Цуваја не знам да ли се ико стручпо бави историјском штудијом школ. прилика. Зар хрв. влада не би требала да своје младе и вредне учитеље шаље у иностранство и да се упознају са туђпм школством а уједно да и стран свет упознавају са хрв. школством ? Тако би требало да раде и остале наше владе и школске власти. Онај ко не путује.ине учи својим рођеним очима, не може напредовати у модерно доба. Ено вам Јапанаца и Американаца да вам кажу од какве су велике добити овака путовања. Критичко проучавање историје својих школа, исто је тако важно као и експериментално педагошко испптивање ђака. То су

једине две методе помоћу којих се може доћи до боље просветно — педагошке днагнозе. Надам се да ће Бокуров рад бити добра сугестија осталпм кандидатима у Цириху, Јени, Лајпцигу и Паризу. Др. Бокур је уложио доста труда у своју дисертацнју, и заинтересовао два славна немачка универзитетска професора, који му одобрише рад. Служио се са многобројном литературом (чудим се што није употребио и монументално дело г. Аитуна Цуваја, које садржи и много грађе о нама Србима и нашим народпим школама). II ако су ове ствари за пас Србе мање више познате, ипак не би требала да је и једпа овећа књнжница без п овог рада. Нек послужи барем као рекорд Србпна учптеља, ко.ји нз евојих' прпватних средстава упознаје странп свет са историјом наших народних автоном них школа у карловачкој митроиолији. Паја Р. Падосављевић. Педагогика Х!Х. столећа. У прва два броја т. г. Рајновог часописа ДеМвсНпН: Гиг РћИозорћје ипсЈ Рас1адодЈк" пзашла је штудија Е8сћо1х-а повлачећи паралелу између пснхичкпх струја п педагошкпх проблема носледњпх деценија. Задатак јој је тежак, пошто XIX. век нема обележје каквог пндивидуализирања ; разне духовпс струје долазиле су једне за другом у брзом темиу и према томе мењалп су се и правци педагошког иитересовања. Прва половипа столећа је већином књгокевнофилозофског обедежја, отеловљепа у Гешеу. Немачки пдеализам је цветао у првим деценијима, којега је најлепше наслеђе мисао народног јединсгва и полптпчке слободе. Карактеристичпа појава друге половине века је Бисмарк, у коме је отеловљена снага н моћ воље. Са мишљу народне политикс измењују се идеје идеализма. Упоредо са тим струјама развио се међутим један пе мање важан покрет, који је извором постао силном развптку прнроднпх наука. Техника ослањајући се на природпе пауке извела је изванредне промеие на пољу индустрије и комуникацпје. Иоследице тога брзо су се појавпле. Међу иојавама које је развитак природнпх наука произвео, налазимо практички и идеални материјализам. Индустријализам и капиталнзам је проширио укус а пао је ниво занатског произвађања. С друге стране тај развитак био је главним извором у Француској посталих социјалних