Školski glasnik

Вр. 11.

тколски гласник

Стр. 202.

иокрета, који су основа били четвртог сталежа, па кад је исти свестан постао снаге своје, ступио је са све гласнијим захтевима не само на привредном пољу, пего и не пољу опште културних питања. Јак демократски и нивелнрајући правац тог покрета побудпо је протпвну струју индивидуалности, на челу са Ниче- ом. Наглашавањем права индивидуе, одношај вредности здраво се променуо. Избила је на површину снажна скепса и оштар критицизам, који се на све протегао. Са јаким наглашивањем личности, у вези стојп п тежња ка уметничкој култури. Такову шарену слику показују психичке струје иоследњих деценија, са којима се упоредо појављују различити педагошкп правци. Кад је било гесло века, да „Култура чини слободним", и од школе су захтевали, да пружи што богатије знање. То је био век наставних школа, који је набрзо подстакао „питање о преоптерећивању", кога се таласи још нп данас нпсу стишали. У средини столећа појам просвете постаје финији н почеше ценпти карактер; са Хербартом се појављује идеа васпитне наставе, која је створила васиитну школу. Идеал њен није се могао пи остварити, кад је ширење нациопалног осећања желело н национално васпитање. Упоредо са нациопалном мпшљу развила се соцпјална струја. Под утпцајем њеним постала је социјална педагогија , која индивидуу хоће да васпита за члана друштвенога. Не против социјалне педагогнје, него против оне школе која све под један калуп, униформу тера, која на свакога једнаку меру прпмењује, почели су наглашивати права индивидуе и развила се иедагогија личности, која захтева, да учитељ буде слободна личност и да и ученика васпита да такав буде. Тај се правац развио скоро у неогранпченп субјективизам, а са тежњом за уметничком културом одвела је на мисао уметничког васпитања. Најзад су се скепса и критицизам очптовали одбацивањем емпнријске пснхологије н у везн са експерименталном психологијом појавила се експериментална, модерна педагогија, коју присталице њене држе да је свемогућа. Мисао радничких школа нпје нова, само је пожурују са новог становишта. Соцпјалне, економске п физиолошке разлоге наводе за њих. Та велпка врева показује, да живимо у прелазном стадиуму. Мотримо ли трезвено те

разне иравце, сваки даје нешто што је вредно знати и то је добар знак, да ће ти многи разнолики правци наћи прави пут, по коме васпитање мора ходнти. Међутим васпнтање се ннкада не сме одрећп неговања и развнјања моралности. - Б. Л. Извештај о Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду, на крају 37., ашк. год. 1910/11. Књига 31. Саставпо Мита Ђорђевић управитељ. На уводном је месту чланак посвећен Доситеју Обрадовнћу, затим су саопштенп званични податци о настави, заводу, учитељима и ученицпма. Уппсало се у завод свега 158 ученпца, а испитано је 139. Од упнсанпх је било 149 Срнкиња, 4 Хрватице, 2 Рускиње, 1 Немица, 2 Јеврејке. По успеху било је у сва четири разреда одличннх 6, врло добрих 29, добрих 44, довољних 38, недовољних 11, рђавих 3. према томе пма од 139 испитаних, одличних, врло добрих и добрих 79, довољних, 38, недовољних 14. Извештај о срп. правосл. вел. гимназији у Н. Саду за цн. год. 1910—1911. Осим одељака који се баве звапичпим податцпма у заводу, има у овом садржају па првом месту похвалан чланак раду Васе Пушибрка као дугогодшпњег шк. управитеља, који је почетком ове шк. године ступио у мир. Затим светосавскн говор Др. Д. Радпћа управитеља: 0 значају културног напретка у жпвоту људском. После тога опнсап је пзлет ученпка па Досптијеву прославу у Чакову. На завршетку пзвештаја је некролог дугогодишњем заслужном професору Филипу Оберкнежевићу, који је као умир. проф. преминуо у Н. Саду 11. (24.) јуна о. г. Статпстични податци о ученицима показују овај резултат: Уппсано је ученика у свих осам разреда 501, од тих је било 442 Србина, 9 Хрвата, 6 Словака и Чеха, 2 Руса, 10 Немаца. Испптано је било свега 469. Од тихје било у свих осам разреда врло добрих 15, добрих 89, довољних 256, пз једног предмета недовољних 33, из два предмета педовољних 41, из више предмета недовољних 35. Према томе пма од 469 нспнтаних врло добрих п добрих 104, довољних 256, а недовољних 119. То баш нијеутешна појава.