Školski glasnik

Стр. 391.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 20.

ђашњег рада. Наравно, црогрее се може постићи само свестраним експерименталним радом са сваког појединог стајалишта. Само ћу један критнчкИ миг да дадем. — Далнје дететово цртање баш управо онако снмволичке природе као што то мисли др. Кершенштајнер? Но, детаљније тачке диференције су безначајне; васколика глава о цртању је врло важна н пошто је саразмерно кратка само 37 страница — добро бн било да то предавање што ире угледа света у нашем, српском или хрватском руву. Пре него се опростим са прпказом ове Мојманове књиге, једну малу рефлексију. Ствар се тиче Мојманове критике некојих Лајевих погледа. Зар Мојмапов крптпцизам на проф. др. Лаја пе би псто тако био ефективан кад бп сс он слабије нзразио? II зар се не може ништа казатн о другој страни? Наравно, у нолемичком раду човек не очекива и ако се често пута може наћи потврђење, све јаке тачке у супротној позицији; по, у опћим предавањпма, као што су ова Мојманова, апсолутно је сувишно да писац објектнвно излаже себе и своје сопетвене погледе. Да је нроф. Мојман у стању то успешно учинптн, јесге баш оно, што образује срце ове књиге. Али, да ли он тако нсто ноступа кад се ствар тиче Лајевих погледа? Ево у чему је ствар: Проф. Лај прпдаје енормну важност осетнма покрета (Ветсе&ип§бетр{5п(1ип§цп) у опажању: проф. Мојман опет сматра да је важност незнатна, а можда, велп он, и да не поетоји. Сваки који је помно иосматрао своје ђаке, мора да је дошао до убеђења да се улога покрета у опажању све до јако врло прецењпвала; и помни и егзактни рад, као што су Џедови експерименти о покретима очију и експериментална истраживања др. Риверса и Хикса о вертикално-хоризонталиој илузији, доказаше црно на бело учемује права ствар. Проф. Мојману познати су сви ти експериментални радови, а супротна школа о томе тешко да схваћа те непобптне чињенице. Према мом мишљењу у случају друге стране не само да покретп, па билп они покрети ока илп руке, донашају објекте у оквир перцепције (наравно, мора се нмати на уму да се ти покрети обављају прогресивно, део по део), већ и да сам покрет може бити фактор у перцепцији (опажају) објекта; објекат може значити толико много покрета. Прецизни ус-

лови у којима се може наћи последње стање стварн захтева, нема сумње, морају се спецнфиковати — опи се пе смеју узети на веру. Проф. Мојман, нема сумње, акцептује прву улогу покрета, која је мало час спецификовапа. Али да ли он акцептујо другу улогу? Читава дпскусија налази се у 15. главн, која говори о писању и правопнсу, глава, коју бп сваки требао помно да прочита; но, ја се бојим да ће читаоци желети да знаду пешто впше о егзактним условима некојих опиеаних експеримената ире него што се увере у резултате. Наравно ја посве схваћам да се у општим иредавањиМа као што су ова Мојманова, морају испустити мпоге неопходне детаљностп; то је, нема сумње, случајан дефекат у систему оваких нредавања. Потешкоћа је тим већа што су та иредавања држана на зборовима немачких учитеља, који се више баве експерименталном пспхологијом и дидактнком. Због тога је п посве умесна примедба бившег школског референта српских конфесијоналних школа у Угарској и Хрватској, ироф. Ђорђа Поповића, да би се ова предавања.морала преудееитн за наше прнлике. Ја сам о томе одмах пнсао проф. Мојмацу п он ми је дао дозволу да прп превађању могу пзоставлти, иадопуннтп плп прерадитн што нађем за добро. Рад бих да пзнесем сумарнп преглед 12. главе, која се бавп са Ше ОегзГезћудГепе с1ег 8сћи1аг1т1 (духовна хигијена школског рада), што се обично односп на проблем духовног замора у школске деце, п ако је у истину то већа ствар него ли питање о замору. Нема ни једног школског питања, које је тако јако привукло дилетантске недагоге, особито ако они поседују медицннекн илп физички бијас. Дпскузија проф. Мојмана пуна је информације, помног тврђења, здравог суђења а особпто мудрог закључивања. Резултати његових рођених радова у елементарним циришкнм школама у главноме се подударају са резултатнма проф. Др. Тојндајка у Њујорку н проф. Винча у Лондону. Од особитог је интересовања и тринајсто предавање о односу нзмеђу експерименталне педагогије и дидактике. Штета је што се проф. Мојман нпје осврнуо на рад нроф. Адамсона о експерименталној педагогијн, што је публпкован у једном његовом раду (АЗатзоп, РгасМсе оГ 1п81гас110п). У глави о писању наш аутор обухваћа