Školski glasnik

Бр. 20.

тколски гласник

врл<» мали материјал. Врло иитересантан рад што је ире пеке године публиковао (Чпеа-го Внгеаи оГ С1пк1 К11к1у проф. Мојмаи ие помиње, рад, који би му врло дооро дошао у његовој екенерименталној пнтериретациј и психологије и педагогије,. писања. Глава о аритметицп врло је кратка. Напг аутор такође се тужп на ту ,с1зоју: краткоћу, п \уеИ ип8 1и»ћег е1пе аингеЈсћегЛе Лпа1 уме с!ег геећпепЛеп г Га1%ке11; (1ез 1<1П(1е8 |ећћ", п тако могу п ја изоставити внше експлицптну референцију. Узето све у целости, не могу а да не поновим оно, што сам рекао у приказу прве свеске: Проф. Др. Мојман много нас је задужио овим својим предавањнма. Ниједан педагог, па бпо оп теоретичар. или практпчар п ниједна педагошка књижнпца не би емела бити без овог дела. Оно је врло схватљиво. п мудро наиисано,, и нема сумње да ће убрзати ејајну будућност наше педагошке науке. Да је дело згодно п по стп.ту и по садржају доказује н то, што се оно превађа или је већ преведеио на енглески, јанански п францускн. Ја сам такође добио ауторову дозволу да. у нашем народном руву изпесем ово његово дедо пред наше српске п хрватске учитеље. Делојескоро преведено, ирва трп иредавања већ су от•штампана у „Школеком Гласнпку". Да ли ће то делб моћи изаћи у нашем језику још је ствар иптања. На позив за претилату тог превода, такорекућ није се нико пријавио „Натошевпћу", и због тога сам ја нешто клонуо у својој намери. Зар се не би ко другн нашао за овај посао? Ја би уступио свој заиочети рад врло радо. У нас је већ створена публика за Мојманове педагошке назоре. Г. г. Др. Отева Окановић, II. Плић, Сима Јеврић, Св~ Брашован, Ђорђе Поџовић, Ј. Беловнћ, Ђ. Михајловић, Еошћевић, Томашић Њилер, Пл, Томнћ, Д. Мџхајловић, Др. Душан Рајачић и др. много су допринели својим иреводима ирефератимау томе погледу. Дух модерне, експерименталне педагогије нека задахне и сједини раскомадано наше учитељско тело, па ма његови деловп били под кровом основне, средње или више шк'оле! Сопге оп, Ђоцв! кличе иам дух експерименталне педагогије проф. Мојмана. Др. Паја Р. Радосављевић.

Б е л е ш к е. Побољшање плате новосадским учитељима остављено је у скуиштнии варошког магистрата за боља времена. Нико се од представника није иашао, побуђен да п јеДну реч рекне томе у прплог., Скушптпна је стала на то становиште: Ако мшшстарство прими на себе ДаваШе доплатака учитељима, магистрат ће' повиситп плату. Кад се т!кп условп стављају, онда се впдп какво је расположење за повишицу учнтељских плата. А видп се управо п то, шта би се управо жеЛело да буде од вероисповеднпх школа. Каљање учитељства. Срднта немоћ „Заставиних" /курналиста хтела бп поново да сугерира на-а-роду, да су му учитељн хтели да отму неко право и наметну неке терете. Та ракетла слабо упаљује и промашиће циљ као и до сад, те ће опрљити оне' који се с њоме спграју, као тпто пх је једном већ опрљила п то тако јако, да још и сад заиомажу што су пх сви свеснн учнтељи напустили и што су увидели њихово опсенарство како према народу тако н према учитељству, које пх јо поднгло пз прашине. Боље би било да рекну народу, да су му натоварилп на леђа нов норез у виду прописева н да са тим њиховим глупостима морају сад учитељи да се боче: Течај експерименталне психологије. По новој наставној основн за држ. учитељске школе, нсихологија се има нредавати демонстративно и на оенову екснеримента. Да би нро®есори што боље могли овој задаки одговоритн, миниетарство просвете нриређује течајеве екснерименталне психологије у Будимпешти. На сваки течај нозивају по четворицу проФесора педагогије. Диљ је ових течајева да проФесори педагогије упознају разне методе експериментисања и садашње стање и успех екс. психологије. На течају који сад траје предају Г)г. КапасћЈшг^ и Бг. Ееуезг и На§у Г. Сва тројица су и ван Угарске припознати стручњаци. А слушаоци еу проФесори бајске, суботичке ; темишварске и шепишсентђерђске државне учит. школе. У овим ће учит. школама идуће шк. године миниетарство установити психолошке лабораториуме. ,,Мер!аш1ок ћарја". За време коалиционе владе, Апоњи је укинуо издавање „УерК Гарја". Његов наеледник Зичи, министар просвете, поново је наредио да излази, али само са инФормативном садржином. Доносио је две године само