Školski glasnik

Вр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 161.

за остале предмете, на које нам овако једва достаје нешто времена. За науку о вери решено је, да се у III. и IV. раз. предузима градиво наизменнчно једне године једно, а друге године друго градиво. Исто тако и у V. н VI. разреду. Тако нсто да се радн н код рачуна, земљописа, иеторије и устава у V. и VI. разреду. За устав је решено и то, главни појмови из автономије, да се предузимају на основу читанке. После овога се прешло на поделу самог градива. Наш збор је имао на уму то, да изнесе своје примедбе на нацрт Н. 0. у том смислу, како би створио себи једну таку Н. 0., која би, бар донекле, одговарала потребама једне 6-о разредне, неподељене школе. Наиме: имали смо на уму, стварање једне минималне Н. 0. Ишло се по предметима. Код „Науке о вери" у самом „цшву" пзостављен је онај израз: „разумеваље појања и богослужбеног језика". Ноштоје овај збор решио, да се славенски језнк из непод. школа елиминира, о цркв. слав. језику, према томе, у минималној Н. 0. не може бити ни спомена. Но овај збор у опште не акцептира ни то, да се и у подељеној школи из славенског језика може постићи: „разумевање слав. језика и појања", као што је то наведено у самом нацрту. Код градива I. разр. стављене су ове примедбе. У III. и IV. ставу у место: „Молитве" треба да стоји „Молбе". Код молитава Лаза Терзин је предложио: „Оче наш" и „Богородице", да се принесу у III. р. Разлозн су му били: И молитве треба почети према ономе, од лакшег к тежем! Кад се већ све друге молитве уче на срп. језику, онда није право почети са слов. молитвама у I. разреду. Други су мислпли, да треба „због света" учити „Оче наш" већ у I. р. на слов. језпку, пошто би се школи јако замерало, да деца 2 године не уче „Оче наш". Иобедио је тај „разлог", да се рачуна с тнм „шта ће рећи свет?" Због тога је решено остати према редакцији. Код библ. приповедака решено је, да се за непод. школе уметне ова примедба „Све врло укратко!" Код појања решено, да се ово градиво пропнсује овако: I., II. р. заједно да научи: Рождество н Опшчеје. III.—VI. разр. заједно да науче: Цело литургијско појање. Одгова-

рање на јект. у спомен мртвих. Тјело. Слава долго... Радујсја... Да исправитсја... Благословљу... Од тропара: божићни, богојављ., цветни, ускршњп и Пути. Од духовних песама: божићна и ускликнимо. Код II. разр.: Две највеће божје заповеди, да се пренесу у III. р. код прпповетке о милосрдном Самарјапину. За библ. приповетке опет оно исто: „Све врло укратко". Код III. разр.: Међу библ. прпповеткама додате су још ове: Јаирова кћп п Младић у Најину. Код IV. разр.: Изостављена је приповетка о мплостивом Самарјанину п две највеће божје заповести, пошто је то већ узето у III. р. Код V. и VI. разр.: Остало је све према редакцпји. Српски језик: Изостављено је у „циљу" оно, где се каже: „чптање одабраних народних умотворипа и књижевних производа". То спада у само састављање уџбенпка. А читаће се оно, чега буде у тим уџбеницима. Настава у српском језпку подељена је у 3 дела, пошто је, као 3. део додат: разговор. Код речи: чптање „латиницом", треба да дође заграда, као знак, да се то односи на школе у Хрватској и Славонији. Читање. У I. разр. узето је читање на слогове , пошто у неподељеним школама немамо довољно времена за вежбање, да би се прешло преко овог степена, на читање целих речи. Изостављено је: чптање са разумевањем, разговор о ономе, што се чита п учење песмица на памет. УП.разр. нзостављено је оно специјализовање врсте оног градива, које је одабрано за чптање. То исто је учињено и код осталих разреда, пошто ће се читати оно, што буде у шк. књигама. Изостављено је оно: „усмено нриповедање", а у место тог је речено: „разговор о ономе, што се чита. Изостављено је и оно: „уз извођење поуке". У III. разр.: „приватно читање" је препето у IV. р. У IV., V. и VI. р. остало је све по редакцији, осим оног где се говори о одабирању граднва за читање. Писмено вежбање: У I. разр. је узето само: преппсивање и пнсање речп п имена. Изостављеноје: „реченице", „растављање речи на слогове", знакови, као: . , и др. Цео други став је изостављен, пошто је то понављање I. става.