Školski glasnik

Стр. 162.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Бр. 9.

У Ш разр. изостављено је: „разликовање: афнрмативие,. негативне, уиитне и ускличне реченпце". Изостављено је: „писменн одговориДодато је ово: „Самостално пагшсивање реченице, највише од 5 речи". УIII. р>азр. Изостављеио је: „писаље напамет научених краћих члапака и песмица". Уместо тог дадато је: „Самостално написивање научених пословица и ппсање (највпше б) речепица о једном предмету". Изостављено је све на 5 стр., а остаје само ово: „писмепи одговори на згодно стављена питања". IV. разр. Остаје све, као у нацрту, V. разр. I. став остаје. У II. ставу 2. реченица је ово: Писање нисама и признаиица. VI. разр. Од пословних састава: сведоџба, рачун и молбенпца. (Свршиће се.)

Преглед књага. Агсћју Гиг сЈЈе де$атт!е РбусИо1одЈе. Негаи8 °е§-еђеп уоп Вг. Е. Меитапп шн1 Вг. 1Г. ЂЧгТ. Прикааујв Др. Паја Р. Радоеављевић — Њујорк. (ГГаетавак.) V. ОћуИопевси: Бег 2-1е Јп1егиаИопа11 Коп§ге88 Гиг Р1п1о«орћ1е. За овнм долази преглед лптературе, наставак Впртовог реферата и преглед часописа. НеЏ 3—4. Е. ЕапЛтапп-КаИзсћег: 1Лјсг с!еп ЕгкепгИае«1ћеНксћс1' 1,'гГеИе: елп Уег^1е1сћ 7л\[аећеп 81ппез- шн1 \\ ,г егћ1г1 ;еПеп. Аутор тврдп, да се естетска ваљаност равна према „органу", којн у функцијн п операцијн представља чулпе органе; даје естетско просуђпвање, с обзпром на објективну ваљаност, део сензоричког просуђивања; и да је леиота псто тако својина „ствари", као п њихов сензибплни квалитет. У I. делу (осећај и ваљаност; осећај и сазнање) говори се о „субјективности" осећаја, па се тврдп, да, пошто имаде осета, којп се објективно и субјектнвно условљавају, то постоји и два типа осећаја (или чустава). Као што се за „квалитет форме" претпоставља број перцепција, тако и квалитети облика образују основицу за нову перцепцију о лепоти. У II. делу говори се о субјективном и објективном карактеру (у Штумпфовом смислу) ваљаности

просуђивања: паралела са секундарним квалитетима ингиниозно је обрађена, и богато илустрована с обзиром на психолошке, физиолошке и физичке илузије ваљаности. Један одељак посвећен је критеријуму коректности сензоричког просуђнвања п просуђивања ваљаностн, где се такођер огледа она паралела; други одељак посвећеп је квалитетима естетског осећаја (лепота и ругоба су узете просто као прости ултиматнп квалптети.) Аутор завршава са примедбом, да, као што је у 18. веку субјективност осета доказана са фактом своје нндискримпнацпје од осећаја (чуства илн емоције), тако се данас објектпвност особпна „ствари" схваћени помоћу осећаја мора доказати тако, да се оне ставе у исту класу са сенсибплппм квалитетпма. Ј. А. Сгћеогдог: 1Ле ег.ч1еп Ап(аи»'с (1е.ч вргаећћећеи АивДгиекв Гиг с1а8 8е1ћ81ће\л т и818е1п <1ев К1п<1е8. То је детаљна штудија језика двају дечака. Аутор много полаже на темпераменат. Оп тврди — супротно Мојману н другима да се посеспвне пменице касније јављају него лн персоналне. Е. Уо()1: I>1е р8усћорћу8ш1о&18сће ЕгкШгип^ (1ег 8ее1еп1;гап.8р1ап1а1Јоп. Аутор оснива закон (с обзиром на Ебингхаусове „повратне" асоцијације и Милеров рад о памћењу са апапестима), према коме акат кортикалног учења у овом случају следн типус процеса учења у велпком. Свеска се завршује поменутпм Виртовим рефератом и: А. ^еГзсћаје^': В1е Р8усћо1о§1е 1П Еи881ап(1, 1904. Вапс! VI., Неј'1 1—2. Т. Тлррз: ГМе Уе°'е с1ег Р8усћо1о§че. Аутор тврди, да сви психолози, до извесне тачке, иду ка једном те истом путу: путу дескриптивне нлн онисне психологпје. То је психологија ега илп ја, а не атомизам: опа препознаје разлику пзмеђу садржаја и објеката; опа рашчишћава термин „активпост" н т. д. Оснм тога може се ићи ка чпстој психологији, тражећи и изналазећп „1сћ ап 81сћ"; пли ка каузално експланаторној пспхологији; илн пак ка психофизиологији (која претпосгавља дескрпптивну и експланаторну исихологију). Напослетку, у метафизицп духа, експланаторна се психологија враћа чистој психологнјп. Но, ово пије баш тако оригинална ствар. У Американаца ово становпште заступа проф. Лед,