Školski glasnik

Бр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 216.

здрављајући чланове Савеза рекао: „У братству је моћ, коју не може оборитн никакво наспље!" Добро би било да и ми ове речи запамтимо. На скупштини је реферисао Карељ Еведер 0 учит. положају и школству. Мелхиор Ризмал 0 сталном постављању окружних школ. надзориика. Скупштпна се изјавила нротив сталног намештања надзорника, 1ер то сматра штетним за слободан развитак народне школе. И тражи да се у првој линији посгављају за падзорнике учитељи са осн. и грађанских школа, који имају свестрану способност и образовање. Др. Л. Лах говорио је о Ж. Ж. Русоу.

Из Школске Садооуправе. Стављање ван снаге автономних уредаба. Највишом наредбом Ад М. 237./ех 1912. од 11. јулија 1912. године, стављају се изван снаге: а.) дне 29. маја 1871. потврђена уредба о привременом устројењу прав. српских епархија; б.) дне 29. маја 1871. потврђена уредба о привр. устројењу прав. митрополнјског црквенога и народношколскога савета; в.) дне 29. маја 1871. потврђена уредба о изборном реду саборских заступника; г.) дне 14. маја 1875. потврђена уредба о устројству прав. срп. народноцрквепога сабора; д.) уредбе и одредбе, које су касније иостале у погледу на тумачење, модификовање и допуну тнх уредаба н ђ.) штатут о управи, контроли н употребљењу манастирских, као народноцрквеннх добара и о дотацији манастирског братства у онсегу прав. српске митрополије карловачке, потврђени највпшом одлуком од 28. марта 1908. — а успостављају одредбе IV. и V. поглавља највнше кр. наредбе од 10. августа 1868. као и стари изборни ред, који одговара духу законског чланка IX.: 1868. наређујући, да се учини расположење, да се у своје време сазове српски православни црквени сабор. Према овоме престао је за школску самоуправу досадашњи Шк. Савет н епарх. школ. одбори.

'$ КупујТЕ СРПСНЕ ШћОЛЕВЕ МИГИЦВ. ♦

Практичне обраде. Исус од 12 година. I. Припрема: Који празнпк светкујемо сваке године у спомен Христова Рођења? (Божић.) Како је рекао анђео пастирима? (Не бојте се, јављам вам и т. д.) Какви су људи из далека дошли, да се поклбне Исусу? (Мудраци са истока, мудрн звездари.) Како се завршује прича о мудрацима? (А дете је расло и т. д.) 0 детињству Исусову не знамо ништа више. Тек кад је Исус био од 12 год. зна се опет нешто о њему. То ћемо данас приповедатп. II. Цнљ: Исус од 12 година — као углед (пример) свој деци. III. Приказ прнповетке причањем учитељевим; поједине одељке прекида учитељ малим паузама. а. (Исус као пример деци и његова љубав према цркви [божјем дому, кућп]. Лука 2, 41—42.) Исусови родитељи ишли су сваке године у Јерусалим на празник. Тако и кад је Исусу било 12 година, оду по обичају у Јерусалим на празник. б. (У жељи за науком божије речи. Лука 2, 40—47.) Кад се празник довршио и они пошли кући, остане дете Исус у Јерусалиму, а родитељи нису одмах опазили. Они су мислили, да је он међу сродницима и ншлп су даље и тражили га међу пријатељима н познаницнма. А кад га нису нашли врате се натраг у Јерусалим и тражили су га. После три дана нађу га у цркви где седп међу ученпм људима па их слуша и пита. А сви који су га слушалн, чудилн су се како је Исус бистар и паметан. в. (Љубав његова према оцу небесном. Лука 2, 48—50.) Кад су га виделн зачуде се, а мати му рекне: „А где си спне одкад те тражимо ја н отац". Исус одговори: „А што ме тражите? Зар пе знате да ја морам бити у кући мога оца?" Они иису разумели шта је хтео тиме да им каже. г. (Послушност његова према родитељима. Лука 2, 51.) Исус се вратн кућн у Назарет п слушао је своје старије као добро дете. Тако треба и ми да слушамо своје старије и да поштујемо. д. (Његово даље телесно и душевно наиредовање. Лука 2, 52.) Исус је растао и напредовао у мудростн, те је бно мио и Богу и људима.