Školski glasnik

Бр.Ј-2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 208.

пук против нае, али ми се те дреке не бојимо, јер ћемо ићи правим путем. Код нас се уврежило уверење, да не треба нигиШа очекивати од данашњих политичких странака и да је грех кулучити им. — Ми се надамо, да ћемо удружени са онима, којима се досадила ова јалова борба, бити у стању у дело спровести сталешку организацију, која је нама преко потребна, да би могли уредити школска и учитељска питања. Организовано учитељство биће у стању да стиша и ову љуту и гадну страначку борбу, која је потребНа само неколицини људи, јер их она хлебом храни. Ми смо уверени, да ће нас народ разумети, као што је разумео и озбиљан позив родољуба ради спасавања будимских школа. Јер ако нас не усхте разумети, српски народ ће изгубити своје школе у Митрополији Карловачкој! Ко има уши да чује, нека завремена чује! А учитељство: на посао! Учитељи које не веже никаква страначка дисциплина.

ПР0ШЛ0СТ И СЛДЛШЊОСТ ЕКСПЕРИМЕНТЛЛНЕ ПСИХ0Л0ГИЈЕ. Вг. р1п1. & раес1. Паја Р. РоДОСаВЉБВНћ — ЊујарИ. — Посвећујем брат ^рвату: Жиги Чајковцу, проф, у Загребу. Један учитељ кад је видјео шта се ради у психолошком лабораторију овако рече: „Зар се не бојите да читав тај тачни и фини лабораторијски рад неће одбити нас обичне учитеље и опћу публику?" Такво питање може ставпти онај, који зло схваћа саму ствар. Ви и ја, драги мој читатељу, немамо времена, воље или средстава да се посветимо неколико година на проучавање детаља физичког лабораторијума или опсерваторије, па ипак се ми обојица радујемо кад чујемо о посљедњим открићима на пољу електрицитета од стране специјалисте у физици пли о низу нових фотографија мјесеца од стране астронома. Животје тако кратак дачовјек може само

једну ствар прилично добро научити, па ма то била најбоља метода ткања наших народних ћилимова или најсавршенија конштрукција локомотива. Ботаничар је посве код куће са биљкама, ал' је обично исто тако игнорантан у психологији као и онај што стоји за тезгом, ако не и више. Математичар учи неке секције из математике, и може бити исто тако назадан у хемијској анализи као и сваки други изван те науке. Сви ми припадамо великој публици, изузев у погледу на партикуларни ручни рад, трговину или науку о чему штогод сваки знаде. Па ипак се сви ми интересујемо за гласове о новој науци. Ништа није сувише добро за публику — ни за вас ни за мене; што је финији рад, што је финији изум, или што је знаменитији проналазак, тим је већа дужност да се о томе обавијести пубдика. Ја сам се, ево, подухватио да читаоце, у првом реду наставнике, обавијестим о прошлости и садашњости модерне, експернменталне психологије. Ал' да пођемо мало поиздаље. I. Оие дивне боје што их видимо веле физичари — просто су треперења етера. Физички свијет нема боје, боје постоје само кад се ми налазимо. Физичка треперења ваздуха нама су тонови. Пзвјесни механички покрети нама су притисци. Осећаји (чуства) и вољни импулзи (потицаји) могу се испољавати помоћу покрета или на који други начии; сами по себи они су духовне чињенице. Укратко: може се рећи да су све чињенице, о којима знадемо, духовна факта. Наука тих факата зове се психологија. Ал' шта је нова, експериментална психологија? То је психологија којој се придаје нарочити додатак ради тога, што се служи методом, која је нова у повјесници психологије и ако она (метода) није нова у историји науке. Стари психолози, као Лок (Тоске), Хамилтон (НатШоп) и многи данашњи психолози, седе за својим столом и пишу читаве свеске о нејасном посматрању, бескрајној спекулацији и публикују слаба дела о простом нагађању. Психолог новог