Školski glasnik
Бр. 12.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
су поделу недеље у седам дана и именовали су их према седам планета; и сада кад би повећали број планета тај читав систем пољуљао би се из темеља (1<ос1де, РЈопеега о!" 8сГепсе, 1х>пс1ог1, 1893., стр. 106.). Наравно, нећу да кажем да је Галилеј био први, који је чинио помна посматрања ; но, он је ипак најпроминентнија и најмоћнија фигура у тој новој
но, актуално је проста збирка тамних посматраља као основица бескрајне дискузије. Дакле, инглеској психологији припада велика част и слава што је прву однијела побједу посматрања над пуком спекулацијом. Све до почетка деветнаестог стољећа та побједа није постигнута у ученој Германији. Тек тада наста ревулзија од нашироко распрострте спекулати-
методи стицања знања. Из астрономије вне филозофије. У Њемачкој је Хербарш та је метода понајлакше продирала у био први, који се природно подигао различите обласги мишљења. протп шоластицизма Волфове психолоУвађање ове методе у штудију духа гије и болесне спекулације Шелингове. датира се од Хопса Мјесто спекулације
(Ноћћев), на кога је наука Коперника, Кеплера, Харвеа (Наг\ т еу), и Галилеја јако утјецала. Послије Хопса настаје чиста поворка брилијантних инглеских мислиоца, као што су Лок, Беркли, Јум, (Нилое), Хамилшон и Мил (МШ). У њпховпм рукама метода се још боље развпла у колико се то могло учинити у штудији индивидуиног сопственог духа. Наравно, препорођење у психологији је само један дио великог покрета по-
Сл. 1. Јохан Фридрих Хербарт.
материјала психологије тражио се помоћу „унутрашњег посматраља, асоцијације са особама различитих степена културе, посматрања васпитача и државника, експознција путника, историчара и моралиста; напослетку помоћу искуства са суманутим, болесним и са животињама". Ал' да коју више кажемо о том великом човјеку. Но, прије тога да изнесемо његову слику. Филозоф, психолог и педагог, Хербарт, рођен је 1776. год. Он
моћу ког су се многе науке успјешно постане професор филозофије у Гетингеиу
отргнуле од средњевековног шоластицизма. Математика, физика, хемија, биоло-
а касниј е професор филозофиј е у Кенигсбергу, гдје и умрије 1841. год. Он је најбоље
гија и друге науке сада су слооодне и иозиат ради својих дЈела о васпитању. плодоносне науке; психологија је баш Своју педагогију он заснива на психо-
сада ступила у ту групу, остављајући педагогији, логици, естетици и етици да тај корак учине у будућој генерацији. Хамилтону се морамо нарочито захвалити на тежњи, да се психологија оснује на посматрању а не да се извађа нз филозофских предрасуда. Од тог доба инглеска психологија номинално бјеше емпиријска (т. ј. основана на искуству),
логији и многи педагошки свиЈет примио је Хербартову психологију са Хербартовом педагогијом. И ако је Хербартова педагогија у данашње вријеме застарјела ипак је она у оно доба, а и све до јако, особито у своме поправљеном пздању од стране његових присталица, био најбољи систем и вођа. Но, и као психологу ми много дугу-