Školski glasnik

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 62.

више да настојимо, и то тим више, што разие стране из најразлпчитијих разлога опиру се против ње. Она ће барем деломично остварити захтев васпитања карактерна човека, јер ће нам прибавити и задржати разумнијих ученика. Ако не буде дошло до проширеног доба шк. поласка, тада уређивање свеопште обавезних завода проширених, у којима би се више обазирало на васпитање, у којима се наставно градиво само деломично проширивало а у којима би се младеж у карактерном поступању васпитала, а тиме у правом одношају к људском друштву довађала. с чешког л. б.

Педагошка готнастака. г. мирковић, 0 п ш т е. Код нас се о гимнастици до сада врло мало писало, а' и што се писало, писало се на дбхват, писали су људи, који нису у гимнастици били сасвим код куће. Томе неписању има више узрока. У првом реду дакако позвани су били учитељи и професори, да о томе пишу. Но, нагаи учитељи као што је познато и сами нису били довољно верзирани у тој струци из више узрока. Са професорима је ствар стајала исто тако, ако не и горе. Важност телесног васпитања данас у културпом свету нико не оспорава. Још код старих Јелина имала је гнмнастнка видно место у школама, гимназијама. Она је управо била полазна тачка, темељ на коме се базирало њихово целокупно васпитање. Да не отежемо о старо грчком телесном васпитању, које је мање више а онако већ познато — прећићемо на поједина филозофска начела, која се односе на физичко васпнтање јелинске омладине. Познати грчки филозоф Платон, који је осим осталих филозофских теорија нарочито се одликовао својом теоријом о државном суставу, о држављанима па неће бити држим на одмет ако овде у главном наведемо гледиште овога великога филозофа и на физичко васпитање. Он наиме вели: да су сви они богаљеви,

код којих није физичко и интелектуално гимнастичко и музичко васпитање хармонично, да су они, који се одају искључиво гимнастичком (физичком) васпитању сурови, а који се одају искључиво музичком (интелектуалном) васпитању буду таки мекушци да их то понижава. Потребно је гимнастнком јачати своје тело, јер сваки грађанин има своје одређене дужности, те нико нема сувишна времена, да га траје у болести и лечењу. Сам Платон као и његов учитељ Сократ гимнастисали су и под своје старе дане, што им је очувало особиту свежину и телесну п душевну. Тако је био случај и код осталих грчких филозофа. Питагора је чак и сам јавно суделовао на гимнастичким утакмицама. Стари Грци нису знали физиолошка правила, да су своје вежбе удешавали према њима, или обратно, да су експериментално из постигнутих резултата код физичког васпитања извађали поједнна физиолошка правила. Не, они не стојећи у оно доба на овако високом степену науке задовољавали се дугогодишњим и добро опробаним резултатима, које су сваки дан виђали и на себи и на својој омладини. То су били филозофи II педагози старога века, но има их много и у средњем веку, чији је глас међутим остао: глас вапијућега у пустињи. Ренесанс крчи себи пута на свима пољима: науке и уметности, па се тако упознаше људе читајући и саосећајући са старим класицима — и са гимнастиком њиховом. Долазе филантропи, који својим васпитним начелима диаметрално одударају од сколастика (Базедов, ЈТоке, Русо). Да не ређамо гледишта њих свију о физичком васпитању, која су такођер позната, бићемо слободни да цитирамо становиште једног најчувенијег међу педагозима, који служи свима нама учитељима за идеал, а то је Песталоци. Ево његових речи: „Човечје тело као и душа му, потребује средства за развијање својих способности. Важност телесног васпитања данашњим даном призната је као општа и скоро важнија од интелектуалног васпитања. Од ране младости де-