Školski glasnik

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

дакле не тежи да прави скокове или иерверзности у човечјем организму. Неће да ствара од руку ноге, нити од прсног Појаса карлични иојас, она то као рационална и научна гимнастика највећма осуђује. Мосо вели за шведску гимнастику: да има два карактеристичка знака, а то су, једноставност и природност у покретима и друго, што се базира на физиологији и хигијени. Што се тиче њене иаучне тенденције, вели један Француз ово: ,,Тои1; тоиуетеа!; дгп п' ев(; ра§ зс1еп1л%итепЈ; <)е1егтте с1апа аа соиве е(; Дап8 8е« ев:е1:8 апа1:оипдие8 ек рћу81о1о^Јдие8, Лаиз вои ргтс^ре е! с!ан8 8е8 сопведиеисеб, п' ев! рав ип тои\'етеи1; §ттпа$Н<{пе". „Сваки покрет (вежба), који није научно детерминован у своме узроку те у својим анатомским и физиологаким учинима, у свом принцину и у својим коизеквенцијама, није гимнастички покрет". Можда ћемо .још јасније се изразити, ако прсдочимо један сат немачке, а један сат шведске гимнастике. И немачки и шведскн сат гимнастике дели се на: вежбе у врстама, на вежбе слободне, на вежбе на справама и игре. За обичног (лаика) посматрача неће бити велике, а можда никакве разлике између немачког и шведског гимнастичког сата. Ради се овде, ради се онде. Но, ми ћемо да паведемо у чему се ова два сата разликују. На немачком сату веома се велика брига даје вежбама у врстама. Врсте у својим кретањима описују читаве геометријске орнаменте. тако да онај, који хоће да их ради мора много да памти, те онда ако је то иримењивано код гаколске младежи, што је на жалост био случај, дотичнн ђаци, којимаје гимиастика требала доћи као разонода, дочекао их је гимнастички сат, те их је већ у почетку сата почео да утуче душевно и живчано, да довргаи оно, гато је рађепо на теоретским часовима. Осим тога, ове вежбе у врстама иемају са гимнастичког гледигата скоро иикакве вредности. Задаћа им је само та, да ученике доведу у неке редове, врсте из којих ће се и брзо и згодно и лако моћи предузети све врсте гимнастичких вежби. Оне су дакле уираво једно гимнастичко сред-

ство, треба тек да послуже гимнастици. Е, али те се вежбе све до јуче тако рећи форснрале, јер је то публнци и управитељима давало особити изглед, очи су осећале неко задовољство у тој орнаментицн. Ове вежбе као што се види по њиховом различитом склопу биле су дуже или краће, но ма и најкраће биле, опет су заузеле најмање четир пута толико времена, као шведске вежбе нсте врсте. После овога догале би слободне вежбе. И овде је Немац-Немац. А и гата би могао друго битп. Као код горенаведене врсте вежби и овде он тера у бескрајност тако, да није нигата необично код њих видети слободне вежбе од својих 120—150 а често пута и вигае тактова, Замислите себи, запамтити како по реду једно за другим долазе покрети од 150 тактова. Негато страшно! То би се пре могло назвати гимнастика мозга и живчаног система, него телесна гимнастика. И код ових вежби пазило се у првом реду на лепу комбинацију, која много показује, а о томе да ли вежба симетрично развија тело, пазило се у колико се могло, о дубљем, анатомско-физиолошшком анализовању вежбе нема ни разговора. Спољагања страна ових вежби била је главна. Истина и они кажу, да ваља радити наизменце, ногама и рукама или и ногама и рукама. Труп као много важнији део тела и од ногу и од руку сасвим је остао насиван у немачкој гимнастици. То је врло важна ствар, јер ћемо видети мало после, кодпко се у томе погледу разликује гаведска од немачке гимнастике. (Наставпће Се.)

Настава у читању с писањеде. (ЊЕНА ВАЖНОСТ И РАЗНА МНШЉЕЊА 0 ЊОЈ). (Наставак.) У стара времена ишло се за тдм, да се облпцп уста при изговору поједпног гласа примену на писани знак тога гласа, дакле на само писме. Тако је Шпањолац Павле БонеШ учитељ глувонемих рекао још 1620. год.: „пзгледа да се ишло за тим, да се писменима даде такав облик, какав праве уста, усне, зуби и језпк при изговору појединог гласа. Тако