Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 136.

мора се у корист лепог рукописа, спојити иредстава о оном угледном писмену што га је учитељ написао, са представом о оном писмену што је дете написало. Код вежбања са штампаннм писменима долази опет сав тај низ представа, ношто се још пре тога општа представа о штампаном писмену растворила у поједине представе о саставним деловима његовим. И овде се представе о штампаним писменима сливају у низ представа. Ми смо већ напред споменули код „Лаког и брзог спајања гласова у слогове", да су у овом процесу јак основ психолошки закони: аперцепције, закон о спајању представа и закон репродукције. Ово су понајважнији закони и степени психолошки код наставе у писању-читању, али нису једини. Новија педагогпја раствара цело градиво једног предмета у ситније заокружене делове, који се зову методичке јединице. Свака та заокружена целина мора проћи кроз три поступка: Пут аперцепције, пут апстракције и пут примене. Првим се иде затим да се то наставно градиво душевно прекали, другим се нде затим да се појмом проникне, а трећем је задатак, да оно што се појмом хтроникне честом употребом остане сасвим у власти. Закон аперцепције иде у два правца. Први утврђује, сређује и обрађује нримљене представе, уз старе и познате представе учвршћује нове. Сво обиље тих представа треба тако обрадити, да су увек подесна за примање нових. Обзиром на сврху називају тај степен или правац припремом, обзиром на начин обраде тих представа зову анализом, а то с тога јер је ту нотребно растварање, поново сређивање и разјашњавање представа. Томе степену предњачи сврха, да се вољи ученика да одређен правац. Уз то иде степен спнтезе, којим се постепено приказују прпмљене представе п учитељевом помоћу приањају за ученика. И процес апстракције има два степена. Први степеп радн на томе, да изведе асоцијацију, т. ј. да истакне подесно градиво за иојмљиву обраду и да допуни стварање појма о главној ствари. Други степен, системизовање, треба да обрађене појмове по одређеним назорима среди и постави у групе које су по реду згодне за појимање. Још је ту и примена. (Свршиће се.)

ј Нупујтв српскЕ школш жигицв. ј

Школа и настава. Испити за учитељско оспособљење у Пруској. Априла месеца ступила је у живот нова уредба о полагању учитељских испнта за учитељску сталност. V*, У Пруској постоји ред, да учптељи, по довршеном семннару, после неколико година полажу практичан испит и тек по довршењу тога постигну сталност. Некад су ти испити били просто понављање, да се види колико је кандидат сачувао знања из семинара. Касније су добили већи значај. Из њих се констатовало колико се успешно учитељ сам даље образује. Правила од 1910. г. тражила су од кандидата самосталну научну израду неког педагошког иитања по слободном пзбору. Но показало се да је тај захтев веома тешко извести у пракси. Млади учитељи који су ималн много посла око своје даље стручне спреме, нису могли да се успешно забаве теоријом. Нови правилник преноси тежиште испита на практичну страну учитељева рада. Некад се испитна задаћа радила у школи уз учитељски семир, сад се даје за онај разред у којем учитељ ради иоследњих година. Таким начином учитељ има прилике да ради с децом коју добро познаје и која се њему привикла; тако је лакше оценити његову способност као предавача и васпитача. Уз то је услов да учитељ бар годину дана мора радити у тој школн где ће полагати испит. Држи се, да ће се тек тим путем моћи постићп тачна оцена учитељева практичног успеха, те неће зависити од разних случајности. Теоријски испит делн се на двоје, па писмени п усмени. За писмени испнт дужан је учитељ сачпнити домаћу задаћу научног карактера која мора бити црпена из његова практична рада. На усменом испиту дужан је учитељ показати на првом месту, да је усвојио и да уме примењивати у својој праксн начела психологије, логике и етике. Новина је захтев за две последње дисциплине. Сем тога кандпдат је дужан показати знање из методике појединих предмета, из историје педагогије и нарочито из историје пруске народне школе, још је дужан показати извесно знање у питањима школске управе. Но више свега придаје се важност резултату практичног испита. Пре но што би учитељ био припуштен