Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 219.

сломити се тако истрајна воља и угасити се тако опробана снага, каква беше наш незаборављени, вредни и неуморни Ђорђе Михајловић. Тужним и неутешним срцем мећемо у црни оквир име нашег многозаслужнога Ђорђа уз искрено жаљење нгбројених његових пријатеља, другова и знанаца и уз тужан врисак и лелек његове верне љубе и сатруднице у многим јавним пословима Еатице рођ. СремчевиЛеве , учитељице новосадске, и јединчета сина му Милутина, којем нема тек десетак лета, и добрих сестара: Анке и Соке, који у свом Ђорђу гледаху радост, наду, узданицу и одбрану своју. Туга је свију нас управо бескрајна, јер нам вихор смрти тако брзо уграби нашег честитога Ђоку, да не имађасмо времена ни да се спремимо на тако велики губитак, а ни да се опростимо од нашег незаборављенога Ђорђа последњим опроштајем. Већ се чује потмули тутањ падања грудава земље, коју раскопавају, да спреме у њој место пристаништа благога нашему Ђорђу. Ми сузама искренога жаљења росимо ту земљу и с великом тугом осврћемо се и питамо: да ли имамо замене тако изврсној снази ? . . * * * Ђорђе Михајловић родио се у Новом Саду 15. дец. 1865. године. У Новом Саду свршио је четир доња разреда срнске гимназије а по том српску учитељску школу у Сомбору. 1882. године као младић, пун воље и одушевљења за учитељски позив буде Ђорђе постављен 1882. год, за заменика учитељског у Баји, где је делао једну годину дана, а по том је изабрат за учитеља у Бегечу. Овде је наш млади учитељ одмах почео свој ревносни рад у народу, а особито као вредан воћар. Н>егове воћке у учитељском врту и по многим баштама бегечким и данас чувају спомен и хвалу вреднога младога учитеља. Ту је Михајловић отпочео и књижевни рад, од којега ћемо споменути историјски опис Бегеча, који је штамиан у „Јавору". Други радови му излазили су у повременим српским листовима. Из Бегеча буде Михајловић изабрат

за учитеља у Вел. Кикинду, где је делао две године, а од 1896. године учитељује у Новом Саду. Цео живот провео је Ђорђе Михајловић у вечитом раду, то као врло савестан и свагда напредан учитељ, то као јавни радник у црквеним оићинама и епархијској управи: као члан Епарх. Скупштине, Епарх. Школског Одбора Бачког и као члан највишег нашег школског тела Школског Савета а и као члан Матице Српске, која га је за књижевне заслуге му изабрала за члана свога Књижевнога Одељења. Особито пак знаменит је рад Ђорђа Михајловића као поборника свестранога учитељскога напретка наших школа. Као мало наших учитеља, сваку сриску учитељску ствар ирихватио је с највеИом љубављу и истрајногиЛу и веома много им је користио. Као члан управног одбора Српског Учитељског Конвикта па као оснивач, члан управног одбора и потом и председник учитељског деоничарског друштва „ НатошевиЛа", те као један од оснивача и сауредник кроз дужи низ година учитељскога листа „ Школскога Одјека ", а од шест година овамо покретач и уредник „Школскога Гласника и —• Михајловић је стекао неувелих заслуга за наш просветни напредак, а особито пак за напредак српскога учитељства. Тај рад и.те заслуге његове очуваће у најсветлијој успомени његово име као неуморнога и искренога трудбеника и поборника нросветнога нам напретка. Као члан Школскога Савета, Михајловић је израдио многе елаборате, па и нацрт за Школску Уредбу за Н. Ц. Сабор од 1910. год , у којује унео многе напредне одредбе , у том тврдом уверењу, да ће те одредбе бити од користи и од напретка по наше школе и нашу просвету. Ђ. Михајловић је много радио у овим нашим повременим листовима: „Бранику", „Застави", „Српству", „Невену", чика-Јовином, чији је и сауредник био после смрти чика-Јовине. Уређивао је и лист „Баштован", написао је „0 воћарству" две књижице у Матичиним „Књигама за народ", расправе ,,0 Буквару" и „Тежње за преображајем школе" и уређиваше од више година календаре књижарнице „Натошевић ".