Školski glasnik

Стр. 222.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 13.

раду му била је, да види подигнуто нар. учитељство на ономе степену, на којем би по своме позиву и раду требало да се налази; тежио је да наше учељство буде што самосталније и независније, да га истргне испод онога понижавајућег туторства. Али у томе су му чинили многе сметње баш они који никада нису волели српску школу а још мање спремно, независно и самостално учитељство. Његово ее знање, спрема и искуство тражило свуда; највиша наша школска власт чији је био и члан, поверовала му је на израду све важније школске послове, које је свагда најбоље израдио имајући у томе раду увек пред очитима углед и достојанство срп. учитељства. Ово се власницима није допадало, па су сав свој уплив заложили, само да се Михајловићеви предлози и мисли не остваре. И успело им је! Али само моментано, јер су покојникове мисли и идеје тако ухватиле корена у нашем учитељетву, да ово неће мировати док их не оствари и оживотвори, а тиме ће се најбоље одужити сени покојниковој. Са своје лепе спреме и јавнога рада био је покојни г Бока Михајловић у срп. народу почаствован свима онима почастима, којима наш народ може своје заслужне синове да награди. Тако је био чланом наше највише школске власти; био је члан књижевног оделења Матице Српске, вишегодишњи председник учитељског збора среза новосадског; члан управног одбора Учитељског Конвикта; председннк друштва Натошевић, које је он управо и створио, члан епархијске скупштине бачке и. т. д. Колики је углед и поштовање имао покојник у српском народу најбоље се видело на укопу му који је био у недељу, 24. августа у 5 сати по подне. Онаки се укоп не може често видети у Новом Саду. Цвет новосадског грађанства, сва књижевна и просветна друштва и све врсте школа биле су заступљене на овоме укопу. И са стране их је било много нарочито учитеља изасланика који су заступали поједине месне и среске учитељске зборове, Било је и изасланство

црквене општине бегечке у којој је покојник учитељстовао. Покојниковој удовици изјављепа су силна еаучешћа како од највише школ. власти тако и од многих корпорација и појединаца. На спроводу је била непрегледна гомила света, који се од покојникова стана кретао према саборној цркви где је одржано опело, на којем је на јектенија одговарала академска омладина и „Невен". На опелу је био и епископ бачки г. МитроФан. С покојником се код куће опростио г. Гавра Грбић новосадеки учитељ, а пред црквом у име књижевног оделења Матице Српске њен секретар г. Тихомир Остојић, а у име учигељства епархијскп школски реФеренат г. ЈБубомир Лотић. Над отвореним гробом опростио се од покојника у име певачког друштва „Невена" његов председник г. Јован Живојновић проФесор, а у име учитељског друштва Натошевића учитељ Ђока Гајин. Овај величанствени укон ноказао је најбоље колико је покојник као народни учитељ имао угледа и уважења како у самоме Новом Саду тако и у Српскоме Народу. Српско учитељство је показало колико жали, оплакује свога доброга и искренога пријатеља и друга, а показаће још и више ако пригрли п што пре у дело приведе мпсао, да се оснује заклада, која би носила име покојниково како би му се тиме спомен за сва времена сачувао. * * * Мирно почивај трудбениче народни! И ти си доста претрпео у твоме доста краткоме животу само зато, што ниси умео да се савијаш пред моћнима и силнима; семе које си посејао неће угинути, него ће га и даље брижљиво неговати српско учитељство, јер ће само тако одужити дуг који ти наше учитељство за твоје труде дугује. Нека је слава и вечан спомен у српскоме народу г Боки Михајловићу! Слава му ! „Сентомашанин".