Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСЖН ГЛЛАСНИК

Стр. 223.

ЂОРЂЕ МИ^ПЈЛОВИЋ. Ево нам стиже црни глас, да је неуморни, вредаи, одлични учитељ новосадски Ђорђе Михајловић иреминуо. Оиака снага, као што беше у Ђорђа, ето, клону под ударем злобне смрти. Зар је мало жртава било ове године? Зар је баш и наш драги Ђока морао да падне као жртва? Још не можемо ни да се разаберемо честито од овога удара, који нам је одузео борца за све оео, што је добро и корисно по српски народ, његову школу и учитељство. Тежак је овај удар, што задеси српски народ његовом смрћу, јер пок. Ђока беше један од опих, који су нам најпотребнији, који се тешко накнађују; јер у њему беше љубави, у њему беше одушевљења у њему беше снаге и воље и стваралачког духа. Одушевљен за свој свети позив учитељски, борио се против свих оних, који нису дали да и учитељ подигне главу, борио се против мрачњаштва у школи и настојавао је, да паша српска школа нође оном стазом, којом ће најпре стићи оној мети, која ће српском народу дати снажан нараштај, напојен науком а одушевљен љубављу према ерпском роду, напојен врлинама и љубави према човечанству. У нсвије доба име Ђоке Михајловића спомињало се са великим поштовањем како у учитељским круговима, међу друговима, тако и међу свима онима, који нису отровани партајичношћу; јер је г Бока међу раденицима на напретку српскога народа био један од првих. Он је одушевљавао млађе учитељство за свети му позив, он му је улевао Ђнаге да не клопе, но да истраје, а сам је својим животом увек предњачио. У свима нашим автономним телима радио је неуморно, свугде заступајући учитељство и школу. За заслуге беше изабран и за члана Школскога Савета и за члана Књижевног Одбора ,,Матице Српске". Много се бавио књижевношћу: писао је чланке за учитеље и родитеље, писао је и радио је на дечјој књижевности, те је иосле смрти чика-Јовине био и уредник „Невена". Уређивао је и највише радио

у своме листу „Школски Одјек" а касније „Школски Гласник". Бавио се и баштованством, те је из тога написао више књига. Беше он многостручан; али чега се год латио, латио се својски и радио је предано. Пок. Ђока родио се у Новом Саду 15. дец. 1865. год. Ту је свршио основну школу и четири разреда гимназије а затим српску учитељску школу у Сомбору 1882. год. а учитељевао је у Баји, Бегечу, В. Кикинди и у Н. Саду, где га је и смрт задесила. Учитељско деоничарско друштво „Натошевић" издало је посмртни лист, јер му је покојник био и оснивач и у последње време и председник. Укоп му је био у недељу 11. августа уз велико учешће грађана новосадских. Са њиме се опростио први секретар „Матице Српске" др. Тихомир Остојић у име „Матице Српске" ; епархијски шк. реФеренат Љубомир Лотић у име учитељства; потпредседник „Натошевића" Ђорђе Гајин у име друштва, а над гробом председник „Невена" проФ. Јован Живојновић у име пев. друштва. Покојника оплакују тешко ожалошћена жена гђа Катица учитељица и син му Милутип, две сестре, остала родбина и пријатељи а уредник овога листа свога пријатеља из детињства и искренога друга. Вечан му помен и слава му! „Споменак".

1" ЂОРЂЕ МИгСДЈЛОВИЋ. Српско народно учитељство из Митрополије Карловачке изгубило је 10. (23) августа о. г. после кратког и тешког боловања свог првенца, свога вођу, за којим је последњи 5 — 6 година јатомице летело у слободније, топлије поље свога сталешког и школског рада. Својим слободоумним и мушким држањем на пољу сталешког и просветног рада, својим стручним разлозима у писму, својим спремним и убедљивим говорима привукао је пажњу целе народне интелигенције, а нарочито је повео за собом српско народно учитељство, које је после узбурканих страначких страсти на јавном иољу, тражило ослона на своју колегијалну јачу снагу, па да се