Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 242.

Нека их, нека странчаре и надаље! Хвала Богу, настало је време, када је наш углед одскочио толико, да се све странке сада отимају о нас, а не ми о њих!" У тим речима, не скрива се таштина, а још мање нечиста тежња: сепарирање учитељства у касту, као што му се то са извесне стране силом импутирало, него је ту тежња, да учитељство свесно свога позива, ради у првом реду, својом рођеном снагом; да се усавршује, а сав други рад, да наступа тек по овоме и то тек онда, ако то чист народни интерес захтева. Интезивнији рад пок. Ђуке, у овом правцу, датира се од доба, када се и сам на себи уверио, да радикалној странци, — којој је и он, понешен свеопштом струјом служио, — није стало до учитељства и школе. Од тога доба, посветио је пок. Ђука сво биће своје школи и учитељству. Па и док је пок. Ђука служио у политичној страни, и онда је био неуморни поборник учитељства и беше моћни за-

штитник против свију оних, који се над њим хтедоше растресати. Како говори и чланци, који су овде унешени из разних листова, ређају његов рад на просветном пољу, ми смо намерно изнели врсног покојника, као друга, организатора и поборника сталешког, за кога је дисао, живео, па ево и умро. Када се буде писала новија повесница српске књижевности, наћиће се позваних, којц ће га убележити у прве редове умних народних —- просветних раденика, а на нами је, да рад и тежње његове усвојимо и прихватимо, да и надаље останемо чврст непробојан град: другарства, науке и просветног рада у народу. Па, да би то постигли и, уједно подигли трајан споменик узориту раденику своје ствари пок. ЂорђгЈ Михајловићу, преузмимо у своје руке „Школски Гласник", да нам та једина звезда водиља не утрне, а покојном другу Ђуки кликнимо из свег срца: „слава ти честити друже и поборниче учитељства!"

П О 3 И В! Срески учитељски збор новосадског школског округа, у седници својој, од 11. (24.) септ. о. г. једногласно је закључио да се на име упокојеног друга нам и неуморног просветног раденика ЂОРЂА М0ХАЈДОВИЂ4, оснује задужбина од прилога његових другова и поштовалаца. Та задужбина имала би се предати Српском Учитељском Конвикту на руковање с тим, да се након достигнућа своте од 2000 К камата њена употреби на просветне цели српске школске младежи, како то буде основно писмо прописало и свагдањем управном Одбору конвикта у аманет оставило. У смислу решења, молим све славне другарске среске зборове, да ову ствар у свом кругу пригрле, те да пораде како код свију појединаца, тако и месних зборова, да што многобројнијим прилозима подигнемо леп, достојан и вечан спомен свом честитом другу и брату. Прилоге ваља слати на адресу: Ма1:0беу'|1з. ЏјуШек или на потписанога. Из седнице ср. збора новосад. школ. округа горњег дана. ЖАРКО АЛЕКСИЋ, зам. председник. *