Školski glasnik

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 294.

теоретски и технички има сватити, упућени смо на објективирајућу науку. На иољу нашег практшчног делања да ли иотребујемо вођу или влада ли на тој области субјективизам? Не, наше мишљење, осећање и вољу руководе у непосредној стварности вечни закони, које су откриле чисто духовне науке: логика, естетика и етика. Овде морамо оставити свако подробно излагање па упућујемо на дела Кантова и његових присташа. За непосредну стварност имаде још једна важиа област, а то је религија. Није потребно да се у излагању дубоко упустимо, а по себи је то од такове вредности, да радије желимо избећи кратко излагање. Све ове науке, које хоће да свате непосредно и које су за практично владање сваког појединог важне, називамо протнвно објективирајућој науци субјективирајућима. Ко жели да чита*одлично излагање гледе противности обеју научних врста, може читатн у Мип81;егћег§'-овој књизи „Основи психологије". Нревео Живојин Раковић, учитељ. Важност цртања у школској настави. Сваки предмет, који се у основ. школама нредаје, наш је номоћник за васпитни идеал. Са сваким се развија у души детета по која душевна способност и сазнање (материјална страна васпитања) % За то сваки учитељ и зна, зашто и у коју сврху служи поједини предмет у васпитању, образовању духа човечјег. У наставним плановима одабира се из свакога предмета грађа за васпитну сврху према пријемљивости васпитанпка, али само оно, што ће га интересовати. Предмети у настави ваља да један другог допуњују, као оио занатлије при градњи куће. Само то допуњавање ваља уметн довесги у нзвеспу хармонију, да се боље и сигурније уреди дечји душевни жиоог; да му и у ооећајима влада из-

весна хармонија, као и у стеченом знању. То се постизава тако-званим начелом концентрације у настави. Где се она не провађа као што треба, излазе деца из школе, која добро рачунају, рђаво пишу, разуму се у природопису, мање у повесници, земљопису и т. д. Зато ћете чути нпр. и у средњим школама, како онај не трпи фузику, овај рачун, други повесницу. За сваки нредмет имадемо израђене онширне методике, како би грађа постала лакше душевна својина детета и постигла жељени успех у сређивању душе човечје. Наравно да је врло мало стално утврђених метода, јер се непрестано траже згоднији, лакши, да се о што мање напора, напрезања нашег и дечјег духа, постигне сврха. Сваки дан се ради; сваки дан наилазимо у своме, раду на нешто ново, — практичније. Економише се и у настави. Који учитељ о што мање напора, једа, и бриге постизава васпитни циљ, тај је вештак-учитељ. .V школској настави истакнута је вредноет сваког предмета, иа тако и цртања, као иомоћнику другима. Видимо, да се тек у новије доба учинио прокрет у питању цртања у школ. настави. До пре неколико година, предавало се као предмет за себе. Данас пак у вези са осталима. И у томе мује велика важносш. Осим веџбања ока, руке, развијања естетског осећаја, развпја цртање и уметнички укус, како то иавађа и велики Толстој. Пзучавање и посматрање лепих облика, хармоничиих-складних комбинација, боја, врло много вреди за образовање човечје душе. А каквувелику важност даје цртању. В. Мурзајев, види се из овог његовог навода: Народ, који црШању приписује исШу важносШ и пажњу као чишању, и писању, у Шоку пола века посШаће најбогатији народ на свеШу, јер развитак есШетског укуса упшче пре свега на индусШрију и трговину а богаШсШво народа основано је на развиШу тога двога". Како лако учитељ може завирити у душу детињу помоћу цртања, види се из овога навода његова: „На цртежу, као и на говору, огледа се индивидуалност