Školski glasnik

Стр. 295.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

човекова, његова личност, а то је за васпитача велико благо, те помоћу цртања може свако лако да завири у душу детињу. Она ти је као на длану. Човек се зачуди како карактер дртежа потпуно одговара индивидуалности детета. У дечјем цртежу, рукопису, види се нешто оригинално. само њему својетвено. Меланхолично, нежно дете црта друкчије, друкчије несташно и живахно. Сангвиник се познаје у живом, прецизном потезу. Флегматик у лаганом, млитавом. Варошко дете воле и црта друге предмете него сеоско". Тако ови филозофипедагози. Огромна је вредносг цртања у школ. настави. Али, да ли смо данас, и поред преврата у настави цртања на добром путу бар у основним школама, у којима се даје темељ свакој врлини, те дечјој вољи за добро, лепо и корисно? -Ја велим не! Премда смо се и цртањем приближили природи; подражавамо је и на бољем смо пуШу , али још далеко од правог и начина, којим ћемо лакше и успешније развити естетски укус и осећај тако, да упливише и на практмчне интересе живота. Не треба ии да навађамо, да пре свега ваља да је сваки учитељ вешт цртач. х\ко није, он ће бирати и из природе оно, што је за њега лакшс , без обзира на. важност предмета за развој наведених осећаја и врлина у души дечјој, а чесго ни за шггересовање детета, а камо ли да се у раду одважава душа дечја, ако је промет не занима. Данас цртају сва деца у основним школама, а у појединим разредима једну слику, без обзира на способност и темпе.раменат, но коме, спојеном са способношћу црта гдекоје дете брже, гдекоје лакше. Наилазио сам и сам на децу, која су провела пб сата довијајући се, како ће отпочети прве цртеже потеже слике и после бризнула у плач са речима: „Не умем!" Шта се догађало у души детета у томе случају и како се у његову нежну душу увлачила мржња према цртању, можемо замислити. Смемо ли га оставити у томе стању? Нипошто. Не би у

томе случају ни у другим предметима, при којима се испомажемо цртањем, постигли жељена успеха. Нацртам лакши предмет, и она се разгалила. Читаш осећај задовољства на оку, и на лицу им. Тај лакши цртеж , произвео је у души дечјој исти успех, као и цртање оних, за тежих, да су случајно вештији цртачи. Добро је поделити децу у појединим разредима, особито у нижим, на скупине те ћемо тако код свију побудити интерес за цртање. А ово је врло важно. Најпосле у детету се донекле развија осећај за лепо и самим показивањем и описивањем предмета у природи али, ако се исти и црта, па још са умењем, онда је успех сигурнији. Иначе је боље да се и не црта, јер губи вредност и предмет и ништа се не постизава. Данас је главна важност цртања у школској настави у овоме: цртање код вештака — учитеља у цртању, може потпомагати наставу у сваком предмету; побуђивати интерес за исти, те тако успешније развијати душевне способности, а богме користити и стицању знања, које дете мора и треба да изнесе из основне школе за практичне интересе живота, Ја немам речи, којима бих довољно препоручио учитељским школама, да негују цртање међу будућим учитељима- За педесет процената олакшан је рад учитељу — цртачу. Помоћу цртања заинтересује се ђак скоро за сваки предмет, па и за —• рачун. Дивота је посматрати децу при предавању кога предмета помоћу цртања. Срце ти игра од милине, када посматраш успех само у једноме сату. Па ону ведрину дечје душе, како лако, без напора, прима у себе знање и слику предмета, догађаја (н. пр. историјског), а како такав начин предавања врши своју задаћу на развој душевних способности, не треба ни да навађам. Неки веле: „поред добрих слика не треба цртања уз остале предмете". Мислите ?! Покажимо и слику, где имадемо. Али цртеж, ма какав био, оставља преставу јака отиска о предмету, или догађају. А како се тек развија воља за рад, што је једна од главпих тежња модерне