Školski glasnik

Бр. 19. и 20.

Отр. 338.

отишао у мир. Покојник је био човек врло ведрога расиоложења и пуи готовости на пошалицу. Као ратарски син из имућне и врло разгранате породице и родбине — породица Попов највећа је у Карлову, чисто српском месту са преко 5000 душа — који је провео цео живот свој само у том једном месту, познавао је покојник свакога становника карловскога скроз и у душу и бар три му колена, њиве њихове и сва им имања, стоку и све друго. Ко воли да слуша о правом народном животу и о врло верно ухваћеним догађајима и згодицама из тога живота. могао се наслушати о том од покојника пуно и изобиља. А покојник је Милан знао још и врло занимљиво да приповеда. Покојник је живо пратио и наше народне стварп и имао је удела и у јавном раду, а особито око суделовања забавама и автономним покретима у свом месту. Био је много година и перовођа у цркв. опћини, школски управитељ, па дуже времена и члан Административног Одбора темишварскога, у којем је по добром познавању рада у црквеним опћинама и устројства њихова био од користи. Покојника оплакује верна госпођа му Анка са петоро незбринуте деце и велика му родбина. Драги наш друже Милане и многогодишњи пријатељу и знанче наш још из већ доста давних младалачких нам времена, и по годинама живота и по заслуженом миру могао си још коју годину поживети у кругу својих милих, бар док децу не изведеш на пут. Аликадјесудбина друкчије одредила, нека ти је лака црна земља и вечна успомена! Друг. -/- Ника Николић умир. учитељ у В. Кикинди преминуо је на Нову Годину и сутра дан уз велико саучешће грађанства сахрањен је, Ника Николић је као учитељ служио 30 година и затим је умировљен и изабрат за благајника Нар. Привредне Банке, где је до смрти остао. Као учитељ у школи је био врло савестан и код својих ђака јако омиљен. У ђацима је умео особитим начином да побуди такмачење у учењу, усљед чега је постигао добар успех у наукама код својих ученика. Јако је волео повртарство и за сво време учитељевања руковао је школ. вртом, најстарије ученике и ученице поучавао у вртарству. И у ван школским стварима је био један од врдо вредних раденика. У свима јавним зборовима, скупштинама бивао је перо-

вођа. И он је као и многи учитељи и данас што раде, радио је бесплатно. Но он је сретан и није доживео као учитељ садашње стање и расположење према, учитељима. Он је учитељевао и радио и ваншколске послове у доба, када се такав рад уважавао па и надрађивао. Ми се данас тиме не можемо похвалити. Вредном и савесном учитељу Ники Николићу нека је лака црна земља. Интересовање наше браће у краљевини Србији за наше ствари У последњој свесци „Учитеља," пропраћају браћа нам наша најноји покрет, што је за сваку хвалу и признање, а сагуран пут, културном нам зближавању. Оскудица у учитељима. Колико је доброга по учитеље у новом закону види се и по томе, што се све више показује оскуднца у учитељима. Државни надзорник панчевачког округа принуђен је био да на основну школу именује свршену забавиљу за учитељицу. Сад опет државни надзорник крашовске жупаније преко „Иер!. ^арја" позива оспособљење учитеље и учитељице, да се пријаве њему, јер у његовој жупанији има више учит. места која ће се за ову школску годину привремено нопунити, -Још истиче, да је месечна плата 80 круна. — Ово је јасна слика која показује садашње стање учитељског позива, но јасно предсказује и будућност школа у Угарској. И ми Срби поред оваког стања не можемо се ничим добром надати, особито сада не, када је српско учитељство последњом наредбом Ш.Савета горко искусило, да га оданде лед бије, од куда треба сунце да га грије. Мало статистике. Из пописа народа, који је "извршен 1910. године код нас у Угарској, дознајемо да је било 3,325.000 за школу способне деце, од којих се 655.000 није уписало ни у коју школу. У свима школама било је 2,642.000 деце. На једну школу долази 149 ђака, а на једног учитеља 86 ђака. Да су ово жалосне школске прилике тек се онда види, када наше културне прилике упоредимо са приликама других држава. Тако док код нас на једног учитеља долази 86 ђака, у Финској долази на једног учитеља 41, у Италији 62, у Француској 64, у Швајцарској 64, у Немачкој 66 ђака. — Но биће касније код нас још и више ђака на једног учитеља, јер поред данашњег стања све ће се мањи број младића одавати учитељском позиву. И то мора та-