Školski glasnik

Стр. 339 . ко да буде, кад се учитељу на сваком кораку чине нецравде. 0 школи. Основ. школа је темељ, на коме почнва целокупна зграда духовног живота културног човека. Да би темељ могао да држи зграду, треба да му је сваки камен добар. Ако дете не учи темељно разред но разред, не ће свршити добро основ. школу. То је што, као кад у темељу не стоји темељно камен на камену и, ако је то камење трошно и лабаво. Анкета за ревизију школских књига. Босанска земаљска влада сазвала је за 2. декембар ове године анкету за ревизију књига за основне школе. Овој ће анкети иредседавати владин саветник г. Шефер а у њој участву.ју и неки наставници основних школа. Ова анкета има задатак да да мишљење I одговарају ли садашњи наставни програми свима потребама; јесу ли савремени и подесни да се по њима могу израдити нове књиге за основне школе. И не би ли нарочито било потребно да између наст. програма за варошке и сеоске школе буде већа разлика него досад па према томе и у књигама? II По којим методичко-дидактичким правилима треба удесити прву књигу за читање и писање; да ли да буде илустрована и колико ? III Шта је сврха читанке у основној школи и како оне треба да буду удешене? Хоће ли читанка (изузевши веронауку и рачуницу) бнти .једна књига за сву васпитну и образовану наставу? IV По којим правилима у том случају треба удесити: а) естетичкоетпчки; б) земљописно-историскн; в) природњачки, привреднн, хпгијенски и г) граматички део са писменим саставима? V. Ако напротив поред читанке требају још и засебни уџбеници за неке наставне предмете, како да се у томе случају удеси читанка а како други уџбеници. VI Ако за сеоске школе требају иосебне књиге не би ли тада боље било да се за III и IV годину сеоских школа удесн заједничка читанка и заједнички уџбеници за обе године ради олакшице наставницима и ради интензивније паставе, будући да су школе по селима великом већином једноразредне те су учитељи оптерећени радом да би могли темељно обраднти ову наставну грађу што је прописата садањим насгавним програмом. VII Потреба слика, шема, нацрта и земљописних карата у читанкама и уџбеницима. VIII У којима су разредима потребне рачунице и како

Бр. 19. и 20.

треба да. су удешене? IX Како да се добију добре школске књиге: Јавним конкурсом или да се постави нарочити стручни одбор коме би се поверило приређивање ових школских књига ? Практичнији прибор за прво учење писања. Наши почетници, употребљавају камену таблицу и иисаљку за овај посао. Но, колико су овн прибори из многих н многих разлога неподесни, знамо сви. То је уочила и једна творница хартије у Хамбургу, на је издала и у великом потисла скроз непрактичне камене таблице и писаљке, својим белим папирним таблицама са плавим и црвеним линнјама. Овака таблица је јефтинија и практичнија. Број школе у Паризу. У почетку 1913. године било је у Паризу 603 основне школе, од којих је 210 мушки, 213 женскпх школа и 180 забавишта. У те 603 школе шнло је 180.000 деце, а наставу је свршавало 4845 учит. снага, од којих је 204 управитеља, 319 управитељица, 2749 учитеља, 1843 учитељица и 730 забавиља. — Вредно је да се забележи, даје само 28 учитељица радило на мушким школама, остале све су радиле на чисто женским школама. — На нздржавање горњих школа троши варош Париз годишње 20 милијона франака. Основна правила дидактике : „Настава се мора давати поступно, у оноликој мери, колико је може дете поднети и по годинамафизичног му развитка."

Брзојши поздрав. Српско народно учитељство прнликом одржаног свог састанка 12. (25.) дец. 1913. у Новом Саду добило је овај поздрав: Српској УЧИТЕЉСКОЈ СКУПШТИНИ Н о в и С а д. Срећан вам рад! — Братско поздравље! Београд. Којић, учитељ.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК