Školski list

245

го поступа, да при савЂтима и опоменама избЂгава пуке, невоздЂлане и нехристпнеке изразе према учителго, да рЂчма и дЂломђ школу подпомаже, да предаванЂ науке христ1ннске и свш осталвкт. предмета и сво школско воспиташе сђ отечеекомт, бригомт. и старанЂмЂ нгдзирава, и да се у свему са учител$мт> слаже. Неслога између свештеника' и учителн нигда нГ8 на добро слутила и неће. ГдФ се годђ она понви и дуго трае, ту в знакт. да нитђ валн учителв, нитђ валн свештеникЂ. Свештеникг., као христо†наслЂдникг треба да у школи саснимЂ у смв1слу христове науке д®ла имагоћи свагда предв очима и у срдцу Спасител-ћве р-ћчи: „ Пусшите ддцу к мени!" И учителв треба да е духомг науке хриетове задахнутт>; ц4о посао нЂговђ треба да в посвећенх> лгооавјм кт> благочастт, и к' правж срећи д$и,е, кого му пов1зри наиболБш пастирЂ 1исусБ То е наивећа потреба дадашнћга времена особито у нашемт. народу. Одђ године 1812, па до наиновхегг времена школа се наша одтуђивала одт. цркве, и одтуђиванћ то принело е многе нде, многе горке ране народу нашел &. Збогт, тога поздравламо с' радошћу онаи глас г б, когт. намЂ недавно Србски ДаевникЂ донесе, гласг, да е милостиввш царт> нашг школу нашу подб закрилЂ нћне добре маике евете православне цркве став1о, надагоћи се да ће преосвештени предетагелБи наше цркве постонно и неуморимо настопвати, да школа наша у духу христ1анекомЂ процвета, и да народЂ нзшђ у страху госноднЂмђ и у свима врлинама напредуе. А мб 1 сви св $тски учителБи радимо сложно у вертограду господн 1> мђ, и извршугоћи свое дужноети служимо нБму сђ повбренБ1МЂ намЂ даромЂ, и имагоћи свагда предЂ очима, да е наша народна школа кћв свете правосл «вне цркве. почитуимо и признаимо аукторитетЂ н 1 јнђ сећагоћи се пете бож1е 8апов'6ди, кон