Školski list

246

гласи: „Чти Отцл ткоего к Мдтерг, ткои. дд бмгш ТИ БЈ|ДеТк." ( Г ошђ една лекцин изђ ГеограФие.) Аустрнско царство. (ПродуженФ.) 2. Поделенб по своиству землЂ. Дунавт. прогиче крозг целу дужт. царетва, у ч дужини 180 милн и прави као неку границу између ови земалн. а) Кад 'б гледнемо низђ Дунавг, онда видимо еве земл^ на деснои обали Дунава и на левои обали Саве, да спадаш у пределе Алпски гора, они наивиши и напдужи планина европски, ков се подт, различнимт. именима од-ћ средиземногБ мора на истокг повлаче , многостручно се разгранаваго, кг Дунаву пружамћи се све ниже биваш, а низт. По нгвдаредт. се у равнице изгубе. Висови аустриски Алпа износе преко 12000 стопа висине изнадт. мора. Ортлесв у Тиролскои има 12393 стопе, ГросглокИерт. на граници између Корушке и Салцбурга високђ е 11,911 стопа. Све воде, кое на деснои обали у Дунав 'б утичу, долаве одђ аустриски Алпа. Ове Алпе даш неке воде и на западт. кт. Ранни, кои неку дужг на аустрискои граници тече, и на гогђ кђ реци По, кои тгкођерт. границу царства сачрнава, а неке воде теку управо у ндранско море. о) На граници Кранвске и Герца нрелазе Алпе у гору Карст-Б, кол се између Саве и ндранскогт. мора пружа и са балканскимт. планинама сагожуе. в) На левои обали Дунава припадаго све землЂ нашегт. царетва кг двема другимт, горама ков са Алпама нестое нигде у непосреднои свези. За природну