Školski list

ш Као што лебЂ тело рани, тако вино умерено нитно разведри душу и оживи: Зато пише и у ев. писму: вино весели срце човека. Алт> нве све за свакогт. ни, сваки за свашто, вели пословица: а друга една каже: млеко е деди вино, а вино е старцу млеко. Шта о^е иословица да са тимт> каже? Чокотђ се познае еваки по н1;говои кривои чворнатои глави , виткимђ лозама, леиомг широкомт. запореномт. листу, тбнкимђ ваталицама и ситномт. цвету; а ко чокоттћ непознае, зна вЂгове грожђе или е валвда видио и ео еитно илђ крунно дућанско грожђе, кое се грожђе изђ гожии земали доноеи и продае. У нашемЂ дарству има млого предела виномт. благословени. Наша су наиглавнил вина карловачко фрушкогорска, вршачка и белоцркванска. Маџарска су наиглавнин токаиска , будимека , егарска, печуиска и шомлавска: чешко е наиболЂ мелничко , дал^ има у Моравскои, Тиролекои, у Ломбардш и Истр1и, у Славонш, Далмацји и у Ерделго, све еу те землФ виномт. богате и благословене. У нашемт. царству добие се сваке године чистогђ вина, окромт. што се грожђа поеде, више одђ четрдесетт. милиона акова, и окромг Француске ниедна се землн у Епропи неможе виномт. са Аустриомт. мерити. Нека ее одт. ови вина извозе наполФ у стране земл$ и као скупоцености продавд. Токаиеко вино држи се за наиблагородние међу свима свегт. света винама, и зову га царемг међу винама. Алђ право отечество чокога ние Европа, него е Азил, одкуда и сва жита и сва воћа и готово све наше домаће животинФ свон порекло вуку. Онамо у пределима између Кауказки и Таурски гора и Арарата расте чокотђ дивлЂ шшт, и данаст. у велн-имт. гомалама, и по онимт. великимЂ шумама вие ее узт. дрва до у вррове нвине.