Školski list

267

На брду Арарату зиуставио се у време нотопа ноевг бродг, ковчегт.. иизг библичне историе знамо, да в 10шт> Ное, чокотг неговао, и да е од-в грожђа вино добио, коегт. снагу непознавагоћи, кадт> ее нреко мере напио, синг га Хамг почео кзсмевати. Како е у светои землви чокотг Ј ошђ онда бирићетанг био, знамо изт> историе Исиеа Навина, комг су посланици изт. свете ш обећане землЂ на мотки гроздг донели. И данасг налазе путници у онимђ нределима гроздове одт. 6. до 8. Фунти тешке. Изг Азие пренешенг е и расађенг чокотг наинре по Грчкои. а одатле после чрезг Римлнне ио Талилнскои. Одма у прва времена после Христа дошли су Римллни- са свохомг воискомг до Дунава и до Раине, и кадг су се туда по тима освоенимг земллма настанили, пресадили су и чокотг туда. У трећемг христиннсцомг стол^тин) изда римски царг Пробусг заиовести. да се око Дунава чокотг расади, т?да су у Фрушкои гори прве лозе разееђене, и одг.тога доба ностои виноделие у овимг землнма. Вина има две врсте, црногг и беаогг, макарг да ние нп оно сасвимг црно. ни ово еасвимг бело, него е оно више црвено, а ово више жућкасто. Кадг е берба, онда се грожђе " бере накг илг у чабровима мулн илг крозг кес;- цеди, и измулнно у каце баца. Оцеђено е вино мутн и сладко, и зовесе сладко вино, клхокг и мастг. Кадг сладко вино у бурадма неко време постои , е' нвмме се зВћ.^ еиита нромеаа сбуде, узавре илг каво се каже узкисие: ^еброено бешичица направи се у нћму кое се све озго изваД' 11 В0Иа ,10 купе; еве ночие'као кипити и баца нену већма пего вришћа и клшчагоћа вода. То све учинн уг.гВва киселина, една загушлБива нара к-:<н се изг сладкогг вина излучуе. Део воздухг околр ти буради буде томг углћвомг киселииомг тако отрованг, да нетреба ни