Školski list

555

в аст» немогу до сутра тамо одвести, него ено тамо мое колебице, што самв н> одђ еловБгх гранчица оплео. у нм се склоните и одпочанцте. Постела е у колеби одт> наиленше суве маховине, али н васт. уверавамт., да се на нбои, кадт. е човекг уморан г в и кадт. има чисту савеств, може исто тако добро спавати, као у свиленБшт. меканБшт. перинама. Милана отиде у колебу спавати, а Марко се намести близу свога угл^влн на клупу'одг бусенл, подх две високе еле, али целу ноћБ нхе могао оч1м свести. Све му е еднако предЂ очима бБЈла неерећна субина кнеза Браниелава, а наивећма га е мучила МБ1сао, да е он г б свои несрећи кнежевои узрокг. — Милана е одма заспала и спавала е сладко све до зоре , ако и встБ на полго готову сву ноћв олун беснила и плаха киша падала. VI. Угларовг стат. Нредт. зору ветарт. се утиша; облаци се развђу, и киша престане падати. Све е тихо, све е мврно ббјло, и напоследку баина зорица позлати врхове тананБ1хг ела. Марко прислушкиваше на врати одђ колебе ели кнегивБица будна, и мило му беше што е јошт> спавала. „Боже мои ! — помб1Сли он г б у себи, како е то великш благословг твои, што си намг дао санг и спаванФ. СанЂ учини да за часЂ заборавимо сваку беду кон насЂ тишти, и дае намЂ нову снагу, да н> можемо и на дал^ нодносити. Хвала ти Отче небеснБШ на овомђ твомђ великомЂ дару. Еао што е и са овб1Мђ сномђ , тако валн да ће 6 б1ти и сђ онбјмђ дугимЂ самртнБШЂ сномђ когђ ћемо сви подђ зеленБШЂ бусенбмЂ боравити. Заиста е оваи самртнБШ санЂ јоштђ веће благодбннје БоЖ1е за насБ .шде; ерЂ наСЂ онђ опрашта одђ сваке натнћ и свакогЂ страданн , и за нбимђ слфдуе, ако смо овде на землви дане живота