Školski list

556

нашегг као што валл проводили, вора наилепше, наикрасн1е буду&ности. Мало чаСЂ изкрсне Лгебица кћи Маркова. Она носаше на руци котарицу, у ко1ои е спремлФнЂ бкш Марковђ доручакт., ручакг и вечера. Она опази да !ои е отацЂ невесео, и да му некакав-в теретт. на срдцулежи, и зато га запита шта му е. Марко мане рукомг на нш да лакше говори да се небБ1 ккегинБица Милана пробудила, па онда е одведе на клупу одт> бусенн и нриповеди 1ои целвш несрећнвш случаи, кои се прошасту ноћв у Браниславцу догодјо. Девоичица е еднако плакала, тако, да хои е суза еузу достмзала. Међутим -Б се пробуди и Милана. Светлоетв сунчана доире крозЂ маленвш позорчићБ у колебу, и обаС1н нФно н$жно лице. Разбудивши се и видећи где е, сети се своихг нда и на ново почне плакатн. Са сузама на образчићи изиђе она изт> колебе. Марко и Лгобица устану са свога седвшта, и пођу предЂ нш. „Неплачите, добра кнегинБИце!" — поведе речћ Марко, — немоите ово красно готро са сузама поздравлнти. Видите, како^е небо после ноћапш^ кише и олуе, ведро и чисто, како се бксерне каплБице на лишћу и цвећу С1нго, како топло и умилнто сунце с1н. Тако ће исто и ова незгода, кон васг и вашегЂ светлогт. родителн поетиже, брзо проћи. После кише долази сунце, после жалости радостБ. Уздаите се само у Господа Бога, одђ кога сунце и шзша, одг кога жалоств и радостБ долази. Милана и Лгобица поздраве се као старе познанице и другарице. Оне сео давно видиле нису, па имт. бнше зачуду, како су велике нарастле. Лгобица извади изђ гвое котарице крчагЂ с' млекомђ, и саспе млека у чинш, па онда извади хлеба и сира и све постави на столђ, па понуди Милану да доручкуе. Милана удроби хлеба у млеко и с' дрвеномЂ