Školski list

557

жлицомђ у друштву с' МаркомЂ и Лмбидомг поеде га, па онда јоштђ укусно изеде кришку сира с' хлебомг. Пошто се Милана еломЂ опорави и Богу благодари рекне Гои Марко: „СадЂ кнегинвице идите е' Лвдбицомђ мо1ои кући, и будите тако докг е Вож1а вола. Чимг узмогу гледаћу да и а кући дођемг. Међутим -б будите здрави, и немоите плакати ни тужити. Погледаите како птичице на дрвећу умилао пого. Благји Богт> се за нби стара; па су с' тога тако веееле. За васЂ и за вашегЂ отца кнегинвице, имачно се 10штт> много већма стара Отацг небеснБШ. Зато се утешите и будите добре волЂ. А твт Лгобице, кадт. до оне стрмени дођете, нружи кнегинвици руку да непадне, и поздрави м иматерв. Тако, садт. у име Бож1е нођите, и благословт. Божш нека васт. прати. Милана и Лгобица крену Се на путЂ у дивлго скоро непроходну пустинго. Наипре су чита†сатЂ ишли крозЂ шуму. На то дођу до едне велике е' маховивомЂ обрастле каменате стене узЂ кого се узацка путанн у внсђ подинЈе. Дуго е времена прошло, докђ су се по овои стази горе узпужале. Дошавши до врха узка стазица водила ихђ мимо страпше провалЈе, кон е с' едне и с' друге стране покраи нвихђ зЈнла. Мало часЂ почне се стаза ннзђ гору стрменито савЈати. Милана пргледа горе, и едва могаше између горостаснв1ХЂ стена мало ведра неба угледати, и еа ужасомЂзапмта она свого другарицу: „Куда ме водишђ Лгобице, мени се чини као да никадг кран неће 6 б1ти овои страшнои провалш." ТекЂ што она ово изговори, ал' наеданпутЂ између стена' укаже се мала една долина, коа е наликЂ бвгла на цветућш вртао. „0 како е ту прекрасно! — повиче Милана, мени се чини као да долазикЂ изђ пустинб у землвд обећану." ПогледЂ на ову долину доиста учини те 10и одлане срдцу, и у души нЋнои породи се сладка на-