Školski list

69

врећама, а ваше сребро н имамг за примл^но. И изведе кг њима Симеона, и донесе имђ воду, да оперу ноге, и донесе траве ословима аиховима. И дође 1осифђ у домђ, и принесоше му дарове, и поклонише му се лицемЂ до землЂ. И рече имг 1осифђ : есте ми здрави, и ели здра†отацг вашг старацЂ; ели онђ живђ. И они одговоре: Здравг е слуга твои, отацт. нангв, и ЈошЂ е живђ , — и поклонише му се. И погледав-в очима своима 1осифђ види Вешнмина свога единоматернФгЂ брата, и рече: бли то вангБ наимлађји брата, коега рекоете, да ће те мени довести; и рече: Вогђ да те помилуе, чедо! И смути се 1осифђ, и срдце му се покрену за братомЂ своимг, и оде у ложницу и плакаше тамо. И умив г в лице, изиђе, и уздржа се и рече: Ивнесите лебацг! И с ^доше наспрамЂ нбга првенацЂ по старешинству, и наимлађГи по младости ево!ои, и дивише се браћа између себе. И узимаху ееби делове одђ нЂга, и Вешамино†део беше петЂ пута' већш одђ другихЂ. И заповФди 1 осифђ своме домостроителм : Напуните вреће лкдма сђ раномЂ, колико годђ могу понети, и метните свакомђ свое сребро врхЂ ушћа вреће, и мого сребрну чашу метните у врећу наимлађега. Зора засјн, и лмди (браћа 1осиФова) одпуштени бвше. Изишавши они изђ града неодоше далеко, И рече Госифђ кђ своме домостроителго: Устани па иди за тбшђ лгодма и кадЂ ихђ стигнешЂ, а тбг имђ реци: Зашто ми вратисте зло за добро; зашто украдоете мого сребрну чашу. И кадЂ ихђ домостроитељ нађе, каза имђ то тима речма. А они му одговорише: Зашто говори господинђ такове речи; далеко нека буде одђ елугу твоихђ, да тако што учине. КадЂ смо сребро кое нађосмо у врећама, донели теби натрагЂ чакЂ изђ Ханаанске земл 1 ј , како 6б1 мБг украли изђ куће господина твога сребро или злато. У коега одђ насЂ нађешЂ чашу, таи нека умре, а мб 1 ћемо 6б1ти слуге господину нашемЂ. А онђ рече: Дакле као што велите, тако нека садЂ буде. У кога се нађе чаша, таи ће 6б1Ти мои робЂ, а вбт други бБ1тћете чиети (нећете 6б1ТИ криви). И потражи домостроитељ чашу одђ наистар!ега ночиншоћи на до наимлађега, и нађе чашу у врећи Вешаминовои. Тада разтрзаше они свое хаљине, и бацише сваки свого врећу на осла, на се вратише у градЂ. И уђе ГОда и браћа нВгова ка 1осиФу, и падоше предЂ њимђ на землго. И рече имђ 1 осифђ : Како се усудисте то д!јло учинити! ЗарЂ незнадосте, да нема таквогЂ врачара, као н што самБ ? И рече ГОда: Шта да одговоримо, господину и чиме да се оправдамо. Богђ е постигао неправду твоихђ слугу. Ето мб! смо слуге грсподина нашега,