Školski list
70
мм и у кога се кашла чаша, И рече имг 1осиф-б: Онаи у кога се нашла чаша, таи ће ми бити слуга, а вм пођите слободни кђ своме отцу! И ириступивЂ кђ н ^му ГОда рече: Молимђ те господине, да рекне слуга твои речв предЂ тобомг, и немои да се разсрдишг на слугу твога ерЂ тб 1 си првии после Фараона. Господине, тб 1 си насЂ ПБ1тао, имате ли отца или брата, а МБ1 смо ти рекли: У насЂ есте отацЂ старЂ, и сбшђ му наимлађш, коега е братЂ умро, а онђ остао еданЂ одђ свое матере, и отацЂ га милуе. А тб 1 си рекао: Ако недође братЂ вашЂ сђ вама, нећете ВБше видити лица мога. И сада дакле, ако н дођемЂ кђ отду нашемЂ, а дБте небуде сђ нама; то ће отацЂ нашЂ умрети, и мбг ћемо старостБ отца нашега сђ тугомђ у гробЂ свести. Н слуга твои узео самБ дете одђ отца говорећи: Ако га недоведемЂ кђ теби натрагЂ, то Ћу 6 б 1 ти кривацЂ предЂ тобомЂ на свагда. Сада дакле н &у остати теби слуга у м^сто дЂтета. а дЂте нека иде сђ свогомђ браћом! И неможаше се 1осифђ дуже уздржати. И испусти гласЂ сђ плачемЂ и рече браћи своши: Л самБ 1 осифђ; ели јошђ отацЂ мои живђ! — И немогоше браћа ништа одговорити; ерЂ се смутише. И рече 1осифђ кђ браћи свои: Одите ближе! И они се приближе. А онђ имђ рече: Н еамЂ 1 осифђ братЂ вашЂ, кога вб1 продадосте у ЕгипетЂ, али сада нетужите, нитђ мислите да се н срдимЂ, што сте ме продали. 6рЂ Богђ ме е ради вашега живота предЂ вама послао. Ето ово е већЂ друга година како е гладЂ на земљи. И 1ошђ петЂ година има, у коима неће 6 бхти оранн ни жетве Сада дакле нисте вб1 мене овамо послали, но Богђ ме е овамо послао, и учишо ме е као отца Фараону и господина свему дому нФговомђ, и кнеза свои земљи Египетскои. Попаштите се дакле, па идите ка отцу моме и реците му: Ово ти говори сбшђ твои 1осифђ: „Богђ ме е учишо господина свои земљи Египетскои; оди дакле кђ мени овамо, и не оклеваи; а ћу те населити у земљи ГесемЂ у Аравш, и бмћешЂ близу мене тб! и сбшови гвои, и еве шго в твое, и заранићу те тамо, ерЂ 10 шђ ће петЂ година гладЂ 6 б 1ти на земљи." И паде 1осифђ Вен^нмину око врага, и нлакаше, и ВешаминЂ плаКаше на нФговомђ врату. И нолгоби 1осифђ сву браћу свого, и плакаше надЂ њима, и за тбшђ се разговараху сђ њиме браћа н^гова.