Školski list

17»

ОкромЂ орогђ има гошг особити средства начина и прилика, где сваки учитељ децу на Бога сећати и деци о Вогу казивати има, а то су сдЂдећа : Учитељ вали свакомг даномт, приликом^ да деци и свон и туђа искуства о Свезналости божши казуе, и како свако зло илђ добро дело, ма како сакривено било, пре илђ после на видило изађе; да казув о провиђеввд божиемг и управланго лјодскомт . судбиномг, и како су нћгови планови и путови често чудни, алЂ опет -Б све наилепше, наидивние изађе; да казуе о ићговои чудеснои помоћи у нужди, и како башг онде избавлн, где е нужда наивећа, и свое хранеће и помажуће анђеле свудг има; да казуе о саслушанго наши молитава, и како е онима наиближе, кои га у помоћЂ призивлго. То све вала не у абстрактним-в говорима него конкретно у примерима , приповедкама деци казивати, ер-Б само онда за децу вреди. Те су приповедке неоценЂно благо пч децу, и што ихт. кои учитељ више зна и вешто и згодно употребити уме, то е већа срећа и благословт. по нбгову децу. Учитељ валн да сваку прилику, кон се у дечивмг животу деси уасни, да ихт. на ту невидиму алЂ осетну блискостт, Бога опомене. Кое дете после дуже илг опасние болести опетг у школу дође, валн да га учитељ поздрави радугоћи се нЂговомђ оздравлФнго. ал-в пре свега да га опомене на оногђ , кои га е одт> болести диго. Кое дете у беду и неволго падне, илт. комђ ранитељ отацЂ илђ мати умре, валн га опоменути на Бога и Богомђ утешити, Богомт, небеснимт. оцемг, кои о свима бригу води, а о сиротама наивећма. Ако дете изступа изт. школе, сети га на Бога, да оетане на путу божиемг, и у заеднии са онимђ , кои га е спасао. Учитељ вала да ссћа децу на онаи гласт. Бога, што га сваки у срцу свомђ има, кои се башг онда свакомг наиживдЂ понвлгое, кадт. ко у прилику и искушенћ доће, зло кое учинити. Исто се тако понвлгое и при срдачнои молитви, при добивеномЂ опраштаго у поканнго, и у свима онима приликама, где у нашемт. животу већу кого промену поднети имамо. Алг исто тако валн ихђ сетити и на онаи гласг тела, и на она кушанн и наводенн на зло, што насЂ тело мами и дражи. Та кушапи познаго се по томђ , што гласЂ онаи Бога у нами угушуго, што насЂ одђ молитве одвлаче, што само привремену телесну користЂ на очи изводе, а помисао на вечностЂ газе, што само нашомЂ себичности и самолгоблго ласкаго, само телеснои слабости и страсти угађаго, само се очима и лакоумлм допадаго.